СТИПИЋ Лазар – новинар и књижевник (Суботица, 26. VII 1890 – Суботица, 14. V 1944). Основну школу и гимназију завршио је у Суботици, а правне науке је студирао у Бечу и Будимпешти. Новинарством се почео бавити још као студент – био је дописник бечких и будимпештанских листова. Од 1911. је сарађивао у „Бранковом колу“, „Југословенском дневнику“, „Књижевном северу“, „Буњевачком колу“ и другим часописима. Био је уредник часописа „Невен“, покретач и уредник листова „Народ“ и „Истина“, као и један од уредника дневника на мађарском језику „Napló“. Књижевни часопис „Глас“ уређивао је 1939. и 1940. Од 1937. до 1941. је био управник Градске библиотеке у Суботици. Зналачки је сакупљао вредне књиге и веома је заслужан за богаћење књижног фонда ове библиотеке. Окупацију је провео у логору за таоце. Измучен и пребијен, умро је не дочекавши ослобођење земље. Писао је песме (уметнички му је највреднији циклус модернистичких љубавних песама Вечна ватра), приповетке, есеје о проблемима културног живота, позоришне комаде и публицистичка дела, међу којима су најзначајнија она о питањима из живота и историје Буњеваца. Познат је и као преводилац са мађарског језика. Од драмских дела је највише успеха имао Пут од два до једног света (штампан 1930, а премијерно изведен 1931. у Н-Оп); то је драма која, по оцени књижевне критике, …говори на речит начин о проблему унифицирања нашег народа у једну нацију“. Техника комада је, по критичаревом суду, слаба, али је и поред „чисто артистичких недостатака“ писац „успео да да дело од вредности… и за ширу публику“. И поред „слабе игре глумаца“ публика је комад примила одушевљено. Његов комад Измишљене препреке извођен је у СНП 1932.

БИБЛ: Вечна ватра, Суботица 1923; Истина о Војводини, расправа, Суботица 1925; Истина о Мађарима, расправа, 1929; Пут од два до једног света, Суботица 1930; Буњевци, песме, Суботица 1942.

ЛИТ: М. В. Кнежевић, Пут од једног до два света, Књижевни север, 1930, с. 402; Б. Х. Војнић, Мој град у домовини, Суботица 1971, с. 84-85.

Ј. Б.