СТОЈАДИНОВИЋ Катарина – драмска глумица (Бела Црква, 4. III 1886 – Београд – или Ниш?, 1931). Похађала је најпре учитељску школу, па наставила музичко усавршавање из певања и виолине у НСаду. Први пут је ступила на сцену 1908. у путујућој дружини Душана Топаловића. Од 1909. до 1910. била је у путујућој дружини Михаила Лазића Чичка, 1911. у НП на Цетињу, од 1912. до 1915. у нишком позоришту „Синђелић“ обновљеном под именом „Трифковић“. После Првог светског рата (1919) наступала је у Позоришту Удружења глумаца под управом Љубомира-Љубе Вукомановића, 1920. у Градском позоришту у Шапцу, од 1920. до 1923. у Подрињском повлашћеном позоришту Душана Животића, у сезони 1923/24. кратко је била ангажована у СНП у НСаду, од 1924. до 1926. у Градском позоришту у Битољу, од 1928. до 1929. у Градском позоришту у Лесковцу, од 1929. до 1930. у Градском позоришту у Пожаревцу и од 1930. до смрти, 1931, у Градском позоришту у Нишу под управом Љубомира Рајичића Чврге. Била је даровита и добра глумица ширег изражајног дијапазона, јер је подједнако успешно тумачила драмске и карактерне партије више варијаната, али је највише успеха постизала у улогама с певањем. Била је одлична певачица, једна од најбољих интерпретаторки Станковићеве Коштане тридесетих г., спајајући високе певачке и глумачке квалитете.

Б. С. С.