СТОЈАДИНОВИЋ Софија – балетска играчица (Нови Сад, 11. VI 1947 – ). Завршила је осам разреда гимназије са великом матуром у НСаду 1956. Истовремено је похађала и завршила Позоришну школу – Балетски одсек (завршила 1966, у класи Љ. Мишић). Од 1. IX 1966. до пензионисања, 1. X 1993, непрекидно је припадала балетском ансамблу СНП. Једно време је водила Балетску секцију културно-уметничког друштва у Бачкој Паланци, а једну г. је радила као наставник класичног балета у Позоришној школи – Балетски одсек у НСаду. Прва солистичка улога била јој је Арапска игра у Шчелкунчику 1968. Стасита, маркантна, са смислом за драмско обликовање ликова, она се формирала као карактерна играчица и носилац драмских епизодних улога.

УЛОГЕ: Прова (Фантастична симфонија), Карабоза (Успавана лепотица), Мерцедес (Кармен), Мадам (Госпођице са кровова), Циганка (Лицитарско срце), Гудула (Есмералда), Матилда, Берта (Жизела), Ханка (Стамена), Робиња, Нимфа, Муза (Силвија), Госпођица Паула (Пипи Дуга Чарапа), Госпођица с пудлицом (Американац у Паризу), Пророчица (Теута).

ЛИТ: С. Савић, Шаренило игре и музике, Дневник, 11. IV 1971; С. Савић, Само интересантан покушај, Дневник, 1. XI 1973; С. Савић, „Рајмонда“ – одлична представа, Дневник, 14. III 1974; С. Савић, Силвија – нимфа богиње Дијане, Дневник, 14. V 1978; М. Сујић-Виторовић, Каква музика за стару легенду. „Теута“ на музику Бориса Папандопула, Политика, 4. V 1979.

Љ. М.