СТОЈЧЕВИЋ Милан – драмски глумац (Београд, 14. VI 1869 – Београд, 6. VI 1913). Брат познатог глумца Јована Стојчевића (в). Први пут је ступио на сцену 6. III 1886. у путујућој трупи Ђуре Протића. Исте г. прешао је у новосадско СНП и у њему остао до марта 1887, када је поново, до 1890, био код Ђуре Протића. Од 1890. до 1891. био је ангажован у трупи Михаила Лазића Стрица, од 1891. до 1893. код Петра Ћирића, од 1894. до 1896. у Градском позоришту „Синделић“ у Нишу и од 6. XI 1896. до смрти без прекида у НП у Бгду, увек у запаженом уметничком плану. Био је изванредно лепо и стваралачки надахнут комични глумац, природан, реалистичан и непосредан у изразу, али често наклоњен и лаким, водвиљским комичним импровизацијама, помало и карикирању. Стварао је под већим утицајем значајног комичног глумца Светислава Динуловића (в). Рецензенти и управа позоришта откривали су у њему правог наследника Илије Станојевића и, још више и пре, С. Динуловића. Умео је да пева врло допадљиво, иако није имао култивисан глас. У почетку XX века певао је и значајне партије у оперетама.

УЛОГЕ: Слуга марешалов (Све за сина), Швајцер (Разбојници), Митар (Саћурица и шубара).

ЛИТ: Извештај управитељев о годишњем раду позоришне дружине, Позориште, НСад, 1887, бр. 16, с. 83-84.

Б. С. С.