СТОЈИЉКОВИЋ Зоран – глумац (Београд, 13. VI 1937 – ). После завршене средње школе ангажован је као у глумац у Дечјем позоришту „Бошко Буха“ од 15. X 1955. до 31. X 1956. Завршио је Академију за позоришну уметност у Бгду 1960. и одмах је ангажован у Драми СНП – од 16. VIII 1960. до 30. IX 1964. Затим је био члан београдског Савременог позоришта од 1. IX 1965. до 31. VIII 1971, када је прешао у НП у Бгду, а наступао је и у „Атељеу 212“. Играо је на телевизији и на филму (Суботом увече, Крст Ракоц). Г. 2016. је са супругом Иреном Просен, такође глумицом, посетио своју негдашњу новосадску „кућу“ – том приликом су Библиотеци СНП поклонили Сабрана дела Виљема Шекспира из своје приватне колекције књига.

УЛОГЕ: Штанцика (Избирачица), Родик (Иркутска прича), Мак Артур (Физичари), Нећак (Доња Росита или Говор цвећа), Журналист (Вечити младожења), Бошко Југовић (Бановић Страхиња), Први херолд (Пепељуга, Вукадиновић), Луције (Јулије Цезар), Курта (Коштана).

ЛИТ: Ј. Виловац, Вредносна инспирација, Дневник, 18. X 1960; М. М-ш, Лирска иронија, Дневник, 12. III 1963; Ј. Б., Вести из Српског народног позоришта – Нови Сад, Позоришни живот, Бгд, 22. IX 1963; М. Кујунџић, Свако нека зна шта хоће, Дневник, 3. XII 1963.

В. В.