СУБОТИЋ Марко – драмски глумац (Панчево, 7. V 1834 – Панчево, 20. II 1885). Рођен је у трговачкој породици. Основну школу и четири разреда немачке реалне гимназије завршио је у родном граду, а у Пешти је похађао вишу трговачку школу. Затим је извесно време радио као рачуновођа у Бечу. После очеве смрти (1854) са братом је водио радњу у Панчеву. Када је избио аустријско-италијански рат, ступио је у добровољце, али није ратовао јер је сукоб био убрзо окончан. Ускоро је напустио трговачку струку и у јесен 1862. ступио у путујућу позоришну дружину коју је формирао С. Чекић (в) после растурања трупе Ј. Кнежевића (в). На новосадској сцени је дебитовао 31. I 1963, као гост, у улози Спахије у Вампиру и чизмару, а 17. II 1863. постао је стални члан СНП; у њему се није дуго задржао: 4. V 1863. је, заједно са Ружићима, иступио из дружине у знак протеста што је Д. Коларовић отпуштен због напада на Л. Телечког у Осијеку. Тада је отишао у дружину Позоришног одбора у Бгду под управом А. Мандровића и у њој је наступао све док она није престала да ради (29. IV 1865). Извесно време је путовао са трупом Ј. Поповића Бечкеречанина. Од 15. IX 1866. до априла 1867. глумио је у загребачком ХНК, без уговора, у хонорарном својству, и то под псеудонимом Недељко. Потом се вратио у ангажман у СНП и у њему остао до 24. IX 1874, када му је уважена оставка ради преласка у НП Бгд. У међувремену је почео да поболева на плућима и цео јануар 1874. провео је на лечењу у Бечу. У београдско НП примљен је тек пошто је 1. XI 1874. као гост одиграо улогу Оргона у Тартифу. Као глумац београдског Позоришта учествовао је 1876. у српско-турском рату на дужности војног комесара, у чину почасног мајора. Г. 1882, увређен неким поступцима позоришне управе, иступио је из НП Бгд и формирао сопствену путујућу позоришну дружину, а од 15. IV 1883. поново је постао члан СНП. Крајем 1884. туберкулоза га је потпуно сломила; напустио је позоришну сцену и вратио се у родни град, где је ускоро и умро баш кад се трупа СНП налазила на гостовању у Панчеву. С. је био један од наших образованијих глумаца 60-их и 70-их г. XIX века; много је читао и посебно се интересовао за литературу о позоришту и глумачкој уметности. За време ферија 1869. био је у Бечу да се упозна са радом тамошњих театара и, нарочито, са глумом тадашњих великана бечке сцене А. Зонентала и Ф. Левинског. После невештих почетничких наступа на старту каријере, С. је успео да се временом изгради у веома доброг представљача негативних ликова у романтичарском периоду нашега глумаштва. Савремени критичари су истицали да је био „вешт приказивач интригантских улога“; њему су, уопште, највише одговарале роле негативних јунака – смутљиваца, варалица и покварењака – и у њима је имао највише успеха. Његов Франц Мор у Шилеровим Разбојницима, остварен у СНП, дуго се памтио. Играо је, међутим, са доста успеха и драмске, па и трагичне улоге.

УЛОГЕ: Надан (Максим Црнојевић), Сава Чујић (Граничари), Петровић (Школски надзорник), Вујо (Јелисавета, кнегиња црногорска), Спахија (Вампир и чизмар), Сретић (Љубоморна жена), Борли (Марија Стјуартова), Цар Петар (Цар Петар Велики као лађар), Јусуф-паша (Милош Обилић, Суботић), Абер (Адријена Лекуврерова), Апијани (Маријана), Фрања Мор (Разбојници), Геслер (Виљем Тел), Мурат (Ђурађ Бранковић), Вурм (Сплетка и љубав), Вилбрун (Париска сиротиња), Неситовић (Војнички бегунац), Лир (Краљ Лир).

ЛИТ: А-м, Србско народно позориште, Даница, 1863, бр. 6, с. 96; А-м, Србско народно позориште, Матица, 1865–1866, бр. 25, с. 597; Λ, Српско народно позориште, Матица, 1869, бр. 31, с. 730–731; А-м, Српско народно позориште, Застава, 1872, бр. 3-4, с. 3, бр. 5, с. 3, бр. 30, с. 123; С., У недељу 17. децембра даван је комад „Цар Петар Велики као лађар“, Народ, НСад 1872, бр. 147, с. 4; Н., „Разбојници“, Позориште, НСад 1874, бр. 36, с. 143; (Ј.) Г(рчић), „Виљем Тел“, Позориште, НСад 1884, бр. 14, с. 54-55; #, „Удадба по морању“, драма од Косте Радуловића, Српско коло, НСад 1884, бр. 20, с. 3-4; А-м, † Марко Суботић, Позориште, НСад 1885, бр. 12, с. 48; -о-, (Српско народно позориште у Панчеву), Стражилово, 1885, бр. 8, с. 254–255; А-м, Из Панчева нам јављају тужну вест да је тамо преминуо Марко Суботић, Застава, 1885, бр. 22, с. 3; А-м, Пре педесет година, Comoedia, 1923, бр. 1, с. 28.

Л. Д.