ЋУРЧИН Милан – књижевник, преводилац (Панчево, 14. XI 1880 – Загреб, 20. I 1960). Основну школу је завршио у родном граду а гимназију у НСаду, где му је приватни учитељ био Јован Грчић. У Бечу је завршио студије германистике и славистике и одбранио докторат „Das serbische Volkslied in der deutschen Literatur“ („Српска народна поезија у немачкој литератури“, 1905). Од 1907. до 1914. био је доцент Београдског универзитета. За време Првог светског рата боравио је у Лондону као члан Југословенског одбора. Од 1920. је живео у Згбу, где је до 1941. издавао „Нову Европу“. Други светски рат провео је у Сплиту. Од 1950. је радио као редактор Лексикографског завода у Згбу, где је и уредио први „Српскохрватски алманах“ (1910), а други у Бгду 1911. Поезијом се почео бавити као студент. Прву песму, Вече у врту, објавио је 1900. у „Бранковом колу“. Доцније се песмама, књижевним студијама и критиком јављао у „Цариградском гласнику“ (1902, 1903), „Српском књижевном гласнику“ (1902-1908, 1912-1914), „Сриемским новинама“ (1903), „Штампи“ (1903), „Новом Србобрану“ (1905, 1906), „Делу“ (1906), „Србину“ (1907), „Трговачким новинама“ (1907), „Савременику“ (1908, 1910, 1912, 1914), „Хрватском покрету“ (1910), „Новом времену“ (1910), „Србобрану“ (1911), „Српској омладини“ (1912), „Српском колу“ (1913), „Босанској вили“ (1914), „Народном јединству“ (1920), „Новој Европи“ (1920-1941), „Покрету“ (1921), „Панчевцу“ (1921), „Јутарњем листу“ (1933), Прилозима за књижевност, језик, историју и фолклор (1955)… Заступљен је у антологијама: Антологија новије српске лирике Богдана Поповића (Згб 1911), Српска модерна (Сарајево 1960), Родољубиве песме (Бгд 1963). У Панчеву је 17. I 1903. СНП премијерно приказало његов превод и прераду комада Ернста Ота Шмита Flachsmann als Erzieher под насловом Учитељи стара и нова кова.

В. В.