ВРТИПРАШКИ Васа – драмски глумац (Јаша Томић, 1. XII 1946 – ). Син је глумца Петра В. (в). Основну школу завршио је у НСаду 1961. Био је ученик гимназије „Јован Јовановић Змај“ и Драмског студија СНП у НСаду. Члан СНП је био од 16. VIII 1966. до 30. IX 1969. и, после одслужења војног рока у Мостару, поново од 13. II 1971. до пензионисања, 30. XII 2011. В. је био најдаровитији и најпопуларнији новосадски глумац своје генерације. Маркантне сценске појаве и узорне преданости позиву, он је недостатке из сфере сценског говора надокнађивао емоционалношћу, способношћу концентрације и зрачењем особеног сценског шарма. На сцени СНП успешно је остварио мноштво улога у жанровски наглашено разноврсном репертоару. Носилац је трију награда: Награде пунолетства НСада за улогу Пипла (Халелуја) – 1964, Награде Удружења драмских уметника Србије за улогу Јоце Шкокића (Представа „Хамлета“ у селу Мрдуша Доња, опћине Блатуша) – 1972. и прве награде на Сусретима војвођанских позоришта за улогу Ђоке Глађеновића (Долња земља) – 1981.

УЛОГЕ: Пипл (Халелуја), Џек Клидеро (Плуг и звезде), Хал (Пљачка), Тибалт (Ромео и Јулија), Јоца Шкокић (Представа „Хамлета“ у селу Мрдуша Доња, опћине Блатуша), Миле (Беле ракете лете на Амстердам), Џиџа (Каплар и цар), Камиј Шендебиз (Буба у уху), Миша (Фројлајн Ана), Василије (Покондирена тиква), Милорад (Др), Васка Пепел (На дну), Николетина (Николетина Бурсаћ), Натан (Кревет за три особе), Лаза Поповић (Љубавно писмо), Иван Шатов (Зли дуси), Вукашин (Медаља), Кики (Политичко вјенчање), Хепи (Смрт трговачког путника), Шаца (Поп Ћира и поп Спира), Бата (Преноћиште), Зилов (Лов на дивље патке), Рудин и Максим (Слике жалосних доживљаја), Ђока Глађеновић (Долња земља), ххх (Хајд’ у парк кабаре), Шмиц (Бидерман и паликуће), Николај Иванович (Платонов), Комшија Бата (Светислав и Милева), Младен Ђурић (Протекција), Тата, Јоже Малек (Мој тата социјалистички кулак), Август (Љубинко и Десанка), Сорокин (Роман о Лондону), Балукин (Луда игра), Миле (Покојник), Краљ Француске (Краљ Лир), Влах Алија (Бановић Страхиња), Кузњецов (Ковачи) и др.

ЛИТ: С. Селенић, О животу и смрти, Борба, 24. XI 1964; С. Станић, Да ли нам је Шекспир досадан, Борба, 30. III 1972; С. Божовић, Комплименти редитељу – замерке глумцима, Вечерње новости, 29. X 1973; М. Мирковић, Блиско о странкињи,  Политика експрес, 20. XII 1973; Д. Поповић, „Покондирена тиква“ или живот комедије, Сцена, 1975, бр. 3-4, с. 117-127; К. Савић, Не смем се опустити, бићу нокаутиран, у: Глумцима с љубављу, НСад 1980, с. 103-105; П. Марјановић, Успео уметнички почетак, Политика, 5. IV 1981; Д. Клаић, Носталгични  медаљони, НИН, 5. IV 1981.

П. М.