ЗАМАКОИС Мигел (Miguel Zamacoïs) – француски драмски писац (Лувесијен, округ Сен и Лоаз, 8. IX 1866 – Париз, 22. V 1955). Син је шпанског сликара. Почео је у позоришту „Chat-Noir“ у којем је казивао сопствене сентименталне или хумористичке монологе. Први његов комад (Bohémos) повољно је оценила Сара Бернар и прихватила га за приказивање у своме позоришту. Најуспелији му је комад Лакрдијаши (Les Bouffons, 1907) са С. Бернар у главној улози. Између 1905. (комад Жиголо) и 1921. (комад Човек са десет жена) приказао је више својих комада са неједнаким успехом. За оперу је адаптирао (написао либрето) Млетачког трговца, са музиком Рејналда Хана, који се сматра аутором овог дела. Био је хроничар у листовима „Gaulois“ и „Figaro“. Писао је песме и објавио је неколико збирки приповедака. Сарађивао је у листовима „Paris-Soir“, „Candide“ и „L’Illustration“. Сматра се главним учеником и и наследником Катила Мандеса (Catulle Mandès), чију је виртуозност извео до краја. Стих му је лак, гибак и често блистав. Био је вешт у конструкцији комада. Личности су му, иако шармантне, неодрживе, а мисао празна. Узето у целини, његово је позориште без праве књижевне вредности. У СНП је 1926. изведен његов комад Сењер Полишинел (в. Господин Полишинел).

С. А. Ј.