УСТАВ ДРУШТВА ЗА СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ (ДСНП) – Устав ДСНП је скуп норми којима се уређују основне делатности ДСНП у друштвеној и културној заједници, начин обављања делатности и границе. У формалном смислу, Устав ДСНП је највиши и најјачи писани општи правни акт, највише правне снаге, којим се уређују питања од значаја за организовање, рад и пословање ДСНП. Уставом ДСНП почиње стварање права Друштва и његових чланова. Од Устава, као програмско-декларативног акта, очекује се да важи дуго у будућност, иако се њиме регулисало тадашње уређење, и сматрао се као програм за будућност. Устав ДСНП се састоји се од правних норми, чија је садржинска особеност у подручју односа који регулишу, а формална особеност у степену правне снаге (највиша правна снага). Својства Устава су независност, непрекидност, недељивост. Из њега је произишао правни систем ДСНП и условљавао је важење свих касније донетих прописа, тј. правила дружине. Устав је донела уставотворна Скупштина, односно, у ту сврху изабрано представничко тело. Позив на установљавајућу Скупштину ДСНП упутили су  27. III 1861. Светозар Милетић, један од оснивача ДСНП и Јован Јовановић Змај, секретар Српске читаонице, а позив је објављен дан касније у Србском дневнику. Оснивачка скупштина ДСНП, на којој је усвојена и прва редакција Устава ДСНП, одржана је 29. и 30. V (10. и 11. VI) 1862, „на трећи дан Духова“. На седници одржаној 11. (23) IV 1864, донет је предлог Устава ДСНП, а потписници су: Стеван Брановачки, начелник, Јован Ђорђевић, подначелник и председник ПО и Стеван Николић, председник ЕО, као и 10 чланова ПО (Е. Чакра, Ђ. Радић, Ђ. Вукићевић, Ф. Оберкнежев, А. Хаџић, И. Христић, С. Лазаревић, А. Јовановић, Ј. Хаџић, С. Павловић) и 10 чланова ЕО (М. Поповић, Ђ. Кода, Ђ. Шевић, К. Радуловић, С. Суботић, Н. Петровић, К. Новаковић, П. Јовичић, Ћ. Поповић, Ђ. Чавић). Устав ДСНП је одобрен од угарских власти и одмах, по одобрењу, штампан, 7. XI 1865 (по нов. кал.). године у Епископској штампарији у Новом Саду. За првог начелника ДСНП изабран је Стеван Брановачки, чији је мандат трајао до 28. IX 1868, када је изабран Јован Суботић. По истеку Суботићевог мандата, поново је изабран Стеван Брановачки 3. VIII 1871, а три године касније, 18. VIII 1874, изабран је Михаило Полит Десанчић. Начелници ДСНП били су и: Стеван Павловић (од 1878), др Лаза Станојевић (од 1881, и даље реизбором од 1891), Антоније Тона Хаџић (од 1905), др Ђура Трифковић. Писани устав ДСНП је правни акт у којем преовлађује норамативни говор и начин изражавања, али је и много више по значају за српски народ, јер је један од првих свечаних докумената којим се правно регулисала позоришна делатност код Срба, на српском језику. Корице, картон обложен хартијом, хрбат пресвучен платном; 2 непагиране и 18 пагинираних страна, српским језиком, ћириличким писмом. Устав ДСНП се састоји од шест чланака са следећим насловима: 1. Цел друштва и народног позоришта, 2. Фонд и имање позоришта, 3. О унутрашњем саставу и одношењу друштва и његових органа, 4. О спољашњем одношењу друштва и народног позоришта а) спрам власти б) спрам србског народа в) спрам трећих лица, 5. О позориштној дружини, 6. О главним променама. Сви чланци су подељени на чланове којих је укупно 29. У стварности промена устава не зависи само од правног поступка за промене устава, него и од многих других политичких и социјалних чинилаца, као и од осетљивости народа у одређеном историјском тренутку. Према моделу промене устава, Устав ДСНП је стабилан јер је промена морала бити у складу са односним законима, према предвиђеном поступку. Процедура при мењању устава поштовала је стабилност важећег поретка и омогућавала је прилагођавање устава друштвеним потребама, а о свакој промени је претходно морало да се на редовној годишњој скупштини ДСНП одлучити са две трећина гласова. Устав ДСНП, од када је донет 1862. више пута је мењан (1920, 1930 – 36 чланова, председник др Бранислав Борота…), прилагођаван, усклађиван са Уставом Југославије (1974), законима, али никад није мењан (осим у језичко-стилском смислу) § 1, тј. први члан који се односи на циљ друштва и народног позоришта. Устав је доцније променио назив у Статут и под тим именом данас важи. Познато је да се први Устав ДСНП, као штампана публикација, чува у БМС, НБС, ГБНС и Библиотеци СНП-а, да је прештампан поводом Дана Позоришта 1990. г., у издању СНП-а, а у новије време постоји и електронски извор.

ЛИТ: архивска грађа о Друштву за СНП, Архив Војводине, Ф-35: књ. 4 – записници Главне скупштине 1861–1922, књ. 5– записници Главне скупштине УО ДСНП 1862–1881, књ. 6 – записници Главне скупштине УО ДСНП 1882–1905, књ. 7– записници Главне скупштине УО ДСНП 1906–1927, књ. 11 – Акта Главне скупштине УО и Позоришног одбора 1862–1914; књ. 13 – Акта УО 1919–1924; књ. 14 – Акта УО 1931–1932); књ 16, арх. бр. 175, од 17. III 1930, Устав ДСНП у Новом Саду; Устав Друштва за Србско народно позориште, НСад, 1865; „Позориште“, НСад, 1889, с. 28; „Позориште“, НСад, 1890, с. 192; „Позориште“, НСад 1891, с. 80; „Позориште“, НСад 1897, с. 74; „Позориште“, НСад 1897–8, с. 206; „Позориште“, НСад 1898–9, с. 78; „Позориште“, НСад 1899-1900, с. 243; „Позориште“, НСад 1901–2, с. 182; „Позориште“, НСад 1902–3, с. 125; „Позориште“, НСад 1904–5, с. 158; „Позориште“, НСад 1905–6, с. 110; „Позориште“, НСад 1906–7, с. 187; Дан Позоришта, НСад, 1990.

ЕЛЕКТРОНСКИ ИЗВОР: http://view.bbns.rs/items/show/11 (преузето 24. новембра 2017).

И. И.К.