ЕРВЕ Ронже (Ronger Hervé) – француски композитор, диригент и певач (Уден, Па-де-Кале, 30. VI 1825 – Париз, 3. XI 1892). Право му је име Ронже Флоримон. Музиком је почео да се бави још као члан дечјег хора цркве Светог Рока у Паризу. Касније је учио хармонију и композицију (код А. Елвара и Д. Обера). Каријеру започиње најпре као црквени оргуљаш (1839), да би дебитовао у Париској опери (1848) делом Дон Кихот и Санчо Панса, које се сматра првом француском оперетом. Следеће г. је ангажован за диригента позоришта „Одеон“ а 1850. прелази у „Театар де Пале Роајал“. Г. 1854. покреће једно мало позориште („Folies concertantes“), у којем у својству диригента, композитора, либретисте, сценографа, импресарија, а према потреби и машинисте, приказује мања музичко-сценска дела која се одликују саркастичним, бурлескним или фриволним акцентима. Пошто је са њима постигао велике успехе, прелази на целовечерње комаде. Приређивао је затим турнеје по Француској и Египту. Настањује се 1885. стално у Лондону, где у „Ковент-гардену“ води променадне концерте (сличне концертима Ј. Штрауса у Бечу). Пред крај каријере био је директор „Емпајер-театра“. Написао је преко 100 музичко-сценских дела, од којих су најпознатије комичне опере и оперете: Медвед и Паша (L’ Ours et le Pacha), Нове лудости (Les Folies nouvelles), Прогоњени хусар (Le Hussard persécuté), Кошута са роговима (La Biche aux Bois), Витези округлог стола (Les Chevaliers de la Table Ronde), Турци (Les Turcs), Мамзел Нитуш (Mam’zel Nitouche), Фла-фла, Баханалије (Bacchanale) и балети: Дилара, љубавна ружа (La Rose d’ amour), Дијана, Клеопатра и др. Као композитор и редитељ Е. је поседовао изразити смисао не само за пластично оцртавање ликова и ситуација и за ефектне градације, него и за музичко пародирање и сценску комику, особито у разузданим ведрим комадима. Музика му је изразито француска, грациозна, пикантна и допадљива у најбољем смислу те речи. Највећу популарност донела му је широм Европе извођена оперета Мамзел Нитуш. Како се Е. са својим пародистичким музичким комедијама јавља пре Офенбаха, сматра се да је управо он родоначелник француске оперете. У СНП је оперета Мамзел Нитуш више пута премијерно извођена.

М. Х.