ЂУРИЋ Никола Т. – драмски писац (Крајишка Шаговина, Славонија, 7. IX 1866 – Београд, 13. IX 1941). Завршио је Учитељску школу у Пакрацу и службовао као учитељ у Славонском Броду, Славонској Пожеги, Новој Градишки и Земуну до 1897, затим у Згбу до 1920, када постаје чиновник у Министарству народног здравља у Бгду. У Згбу је уређивао „Нови нараштај“ (1908, 1912-1914, 1919). Писао је приче за децу и за одрасле (објавио је већи број радова о трезвености) и позоришне комаде у стиху. За приповетку Радиша Павловић добио је награду Матице српске 1908. У СНП су изведена два Ђ. комада – Омер и Мерима 1911. и Војвода Дечански 1927.

БИБЛ: Имотски кадија, трагедија у 5 чинова, Згб 1919; Војвода Дојчин, трагедија у 5 чинова, Бгд 1925; Омер и Мерима, трагедија у 5 чинова, Бгд 1926; Дин Зејнел Стојковића, војвода дечански, Бгд 1927.

В. В.