ДЕНЕРИ Адолф-Филип (Adolphe Philippe Dennery) – француски драмски писац (Париз, 17. VI 1811 – Париз, 26. I 1899). Потписивао се и Д’Енери (D’Ennery), што му је у ствари псеудоним, заснован на имену села у којем се родила његова мати. Мало се зна о његовим родитељима, који су били јеврејског порекла. Почео је као писар код једног бележника. Пре но што се одлучио за позориште, опробао се у сликарству и у новинарству. Писао је водвиље, драме, феерије, оперска либрета. Њихов се број пење на двесто, али није извесно да су сви  ти радови производ само његовог духа. Све што је створио рађено је у сарадњи. Кажу да је био слабог образовања и да није имао много духа, али да га је одликовао изврстан сценски смисао и да је, уз то, био вешт у односима са позоришним људима. Сматра се да је основна линија сваког комада била његово дело, а да су се стилом и дијалогом бавили сарадници, којих је било много – скоро да није било савременика с којим није сарађивао. СНП је приказало девет његових комада: Маријана (Marie-Jeanne ou la Femme du peuple, 1872), написана 1851. у сарадњи са Малијаном; Госпођа од Сен-Тропеза (La Dame de Saint-Tropez, 1875), 1844. у сарадњи са Анисе-Буржоа; Пут око земље за 80 дана (Le Tour du monde en 80 jours, 1887), 1874. у сарадњи са Ж. Верном; Царев гласник (Michel Strogoff, 1905), 1880. у сарадњи са Ж. Верном; Цезаров тестамент (Le Testament de César Girodot, 1895), 1859. у сарадњи са А. Белоом и Е. Вилтаром; Дон Цезар од Базана (Don César de Bazan, 1919), 1844. у сарадњи са Ф. Диманоаром; Две сиротице (Les Deux orphelines, 1879), 1875. у сарадњи са Кормоном, у преради Џона Оксендорфа и у преводу с немачког Саве Петровића, а од 1934. овај комад СНП изводи у оригиналу, у преводу Слободана А. Јовановића; Мајчин благослов (La Grâce de Dieu, 1928), 1841. у сарадњи са Гиставом Лемоаном; и Каплар Милоје (Le Vieux caporal, 1933), 1853. у сарадњи са Ф. Диманоаром. За разлику од многих писаца који су своје романе претварали у драме, он је неке своје комаде преточио у романе, као што је то био случај са комадима Две сиротице, Мајчин благослов, Маријана и са другима. Умро је као председник општине бањског лечилишта Кабур-Див, чијем је уздизању знатно допринео као секретар, генерални секретар и директор акционарског друштва основаног ради унапређења и експлоатисања тог месташца.

ЛИТ: А-м, „Маријана“, Позориште, НСад 1872, бр. 30, с. 123; -и-, Пут око земље за осамдесет дана, Позориште, НСад 1888, бр. 3, с. 11; А-м, Српско народно позориште, Вршачки гласник, 1890, бр. 9, с. 3; Ј. Храниловић, „Пут око земље за осамдесет дана“, глума у 5 раздела и 14 слика са предигром, написали Д’Енери и Жил Верн, превели Милер и Бадалић, Јавор, 1892, бр. 9, с. 139-141; Ј. Андрић, Adolphe d’Ennery, Виенац, 1899, св. 5, с. 80; Ст., У четвртак је давана позоришна игра „Жена из народа“, Слога, Сомбор 1908, бр. 10, с. 3; А-м, Две сиротице, Ново Позориште, НСад 1910, бр. 8, с. 185-186; Сведин (С. Динчић), „Две сиротице“ од А. д’Енериа и Е. Кормона, Југословенски дневник, 1934, бр. 226, с. 4; А-м, Позориште, Глас народа, Сомбор 1936, бр. 44, с. 3.

С. А. Ј.