ДОРИЋ Радослав Златан – драмски редитељ (Бачко Градиште, 1. III 1940 – Београд, 3. V 2010). Гимназију је завршио у Бечеју, 1958, а Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Бгду 1963, у класи проф. др Хуга Клајна. Дипломску представу – Резервиста А. Римевала – режирао је у НП у Нишу, 1963, у којем је добио први ангажман (1963-1965) и остварио запажене режије Дунда Мароја М. Држића и Хамлета В. Шекспира у корежији са др Хугом Клајном. Од 1965. до 1967. провео је у НП у Мостару, где су му значајније режије Танго С. Мрожека, Капетан Џон Пиплфокс Б. Радовића и Јеловник Б. Драшковића. Од 1967. до 1970. је био редитељ, драматург и уметнички руководилац Малог позоришта у Сарајеву (касније Камерни театар 55), где су му значајније режије биле Осипате се полако, ваша висости М. Ковача, Ноћ убица Х. Триана, Пљачка Џ. Ортона и Сарајевски атентат, који је сам сачинио према стенограму са суђења. У Сарајеву је почео да ради и на телевизији, радију и филму. У Бгд прелази 1971, у Савремено позориште, као директор Сцене на Теразијама. После раздвајања Савременог позоришта (на Београдско драмско и Позориште на Теразијама), остао је на Теразијама као стални редитељ. У Бгду је радио готово у свим позориштима: у ЈДП Трамвај звани жеља Т. Вилијамса, Зврчак В. Лануа и Александар М. Ђукића; у Београдском драмском Бећарац З. Петровића; у Атељеу 212 Play Strindberg Ф. Диренмата и Пролеће у јануару Д. Ковачевића; у Позоришту на Теразијама Др и Протекција Б. Нушића, Столица која се љуља Н. Новака, Гимнастика за два цванцика Д. Ерића – К. Бабића, Иван Васиљевич М. Булгакова и друге. Континуирано ради у Новосадском позоришту (Ujvidéki Szinház) од његовог оснивања: Play Strindberg Ф. Диренмата, Патње господина Мокинпота П. Вајса, На другој страни Н. Гиона и друге. У СНП је 1970. режирао Три мускетара А. Диме Оца (драматизација С. Радзинског), 1983. Земљу Молине Удовички, 1989. Нови Сад ил’ никад Душка М. Петровића, 1993. свој комад Кад би Сомбор био Холивуд, исте г. Арсеник и стара чипка Џозефа Кесерлинга и 1994. сопствени комад Српска Атина. Радећи као редитељ у низу југословенских позоришта, није имао довољно могућности да се доследно избори за свој специфични и препознатљив репертоарски и редитељски профил. Захваљујући својој даровитости, смислу за динамична мизансценска решења и наглашеној склоности за тимски рад стручних сарадника на представи, извојевао је ранг поузданог редитеља-професионалца.

П. М.