АРХИПОВА Надежда – оперска певачица и вокални педагог (негде у Русији, 1895 – Шабац, 29. VIII 1967). После одлично завршеног Конзерваторијума била је солисткиња Опере у Одеси. Од 1920. до 1922. је радила у Осијечком казалишту, од 1922. до 1927. у Опери у НСаду, а потом, врло кратко, у Вараждинском казалишту. Од 1927. до 1929. деловала је у Трупи ДСНП као певачица, корепетитор и диригент, учествујући по потреби и у драмским представама. Заједно са мужем Н. Барановим (в) отворила је 1929. у НСаду приватну певачку школу, окупљајући у њој многобројне ђаке и приређујући, с најдаровитијима, веома запажене концерте на чијим програмима је превладавала оперска музика – арије, дуети, терцети и одломци из руских, италијанских, немачких, француских и домаћих опера, чиме је ова школа у то време донекле испуњавала празнину у оперском животу НСада насталу после укидања Новосадске опере. Ученици те школе били су концертна певачица Даринка-Беба Капамаџија, оперски солисти Љубица Љубичић (в), Геза Шенбергер (в), Александар Маринковић (в), Влада Поповић (в) и др. Неки од њених ученика били су истакнути хористи Новосадске и Београдске опере. После смрти свога мужа (1933) школу је водила сама. Г. 1938. прешла је у Бгд, где је радила као приватни вокални педагог све до неколико г. пред смрт. За заслуге на унапређењу наше вокалне културе додељена јој је, на предлог Удружења музичких уметника Србије, државна пензија. А. је била лирско-колоратурни сопран лепог и добро школованог гласа, а као педагог испољила је темељну упућеност у проблеме вокалне технике и велико стрпљење, опрезност и такт у раду са својим ученицима.

УЛОГЕ: Ханица (Три девојчице), Виолета (Травијата), Назмија (Пут око света), Рези Лојдл (Код белог коња), Ђилда (Риголето), Олимпија (Хофманове приче), Јелена (Никола Шубић Зрињски), Розина (Севиљски берберин), Батерфлај (Мадам Батерфлај).

ЛИТ: О. С(уботи)ћ, Архипова у „Три девојчице“, Застава, 29. X 1922: А-м, „Никола Шубић Зрињски, Застава, 28. XI 1922; Ђ. М., „Риголето“, Застава, 9. II 1923; О. С(уботи)ћ, „Хофманове приче“, Застава, 27. III 1924; A. Miklautz, Erstaufführung „Barbier von Sevilla“ von Gioachino Rossini, Deutsches Volksblatt, 31. X 1924; А-м, Новосадско Народно позориште, Comoedia, 17. XI 1924; А-м, Српско народно позориште, Србија, Сремска Митровица 17. V 1925; Р., Гостовање Новосадске оперете, Књижевни север, Суботица 1926, књ. 2, с. 168; А-м, Повратак Вараждинаца, Нови Сад 1927, бр. 3, с. 7; А-м, Нада Архипова, Нови Сад 1930, бр. 4, с. 3; А-м, Покушај обнове опере и оперете у Новом Саду, Нови Сад 1931, бр. 34, с. 3; O. Tolveth, Schülerkonzert im Offiziersheim, Deutsches Volksblatt, мај 1931; А-м, Велики успех оперског вечера у Петровграду. Певачка школа гђе Наде Архипове из Новог Сада претставила се синоћ у својој правој вредности, Дан, 31. III 1937; В. Поповић, Баранов и Архипова, Позориште, НСад 1972, бр. 9-10, с. 12-13.

В. П.