АСИЋ рођ. Шокчевић Јелка – драмска глумица и оперска и оперетска певачица (Загреб, 27. VI 1922 – Загреб, 10. IX 1979). У родном граду похађала је гимназију и завршила Државну глумачку школу 1942. Упоредо је учила певање и балет. У школи је била запажена као изузетан глумачки талент, па је примљена је за члана ХНК у Згбу 1942. и у њему остала до 1945. У НП у Суботици је наступала од 1. X 1945. до 31. VIII 1954; затим је била члан СНП од 1. IX 1954. до 31. VIII 1955, потом у „Комедији“ у Згбу од 1. IX 1955. до 1957. и отада поново у НП у Суботици. Опхрвана болешћу, прерано је сишла са сцене и отишла у пензију 1976. По својој предспреми, што је потврдила и разноврсношћу свога репертоара, не само у драми него и у опери и оперети, била је једна од најсвестранијих и најкомплетнијих сценских уметница наше земље. Занимљиве сценске појаве, са лицем класичне хероине, вибрантне емоционалности и интелигенције, изванредно суптилне говорне културе, са гласом толико лепим и тако добро школованим, са успехом је наступала и у великим оперским улогама као што су Виолета у Вердијевој Травијати и Ћо-Ћо-Сан у Пучинијевој Мадам Батерфлај. Иако предодређена да се уврсти међу прваке водећих позоришта, њена глумачка судбина својим далеко најпретежнијим делом везана је за суботичко позориште. На тој сцени тумачила је неуморно и талентовано огроман и веома разноврстан репертоар, од светске и домаће класике до савремене драме, укључујући ту, понекад, и велике улоге у опери и оперети. Иако је срећа уметника глуме пре свега у глумљењу, у сценском оживљавању многих и разноврсних ликова велике драмске литературе, може се рећи да је њој та срећа била изузетно обилно дарована. Крхка телом, али свим бићем одана својој уметности, она је свој огромни репертоар носила са задивљујућом снагом и истрајношћу. Њен се дар није изгубио и њено дело није остало без значаја и одјека. Била је од почетка до краја глумица југословенског ранга, позната и цењена и у југословенским размерама. Награђена је са седам награда на Сусретима војвођанских позоришта, седам награда Удружења драмских уметника Србије и одликована Орденом заслуга за народ. Супруг Милан био је диригент, а ћерка Звјездана Шарић драматург СНП.

УЛОГЕ: Нора (Нора), Леонардова жена (Крвава свадба), Антигона (Антигона), Виолета (Травијата), Ћо-Ћо-Сан (Мадам Батерфлај), Амелија (Амелија иде на бал).

ЛИТ: О. Новаковић, Коме припада жена, НС, 1955, бр. 94-95; О. Новаковић, Варијације на представу „Крвава свадба“ од Лорке, НС, 1955, бр. 96-97; Ј. Максимовић, Две нoвосадске представе, Зрењанин 28. V 1955; И. Рацков, Скица за портрет Јелке Асић, Позориште, НСад 1971, бр. 6; В. Поповић, Јелка Асић, Позориште, НСад 1972, бр. 6; А. Еберст, Музички бревијар Војводине, НСад 1972, с. 47; В. Поповић, Записи из позоришта, НСад 1982, с. 46-48.

В. П.