ГРЕБЕЛДИНГЕР Стеван – балетски играч, кореограф (Тител, 22. VI 1936 – ). Доселио се 1946. у НСад, где је у Балетској школи, у класи Маргите Дебељак, стекао почетно (основно) играчко образовање. Као ученик VI разреда у СНП је одиграо улогу Меркуција у балету Ромео и Јулија у кореографији М. Олењине (1952). Не окончавши школовање, прешао је у ансамбл Балета НП у Бгду, у којем је радио од 1954. до 1957. Изразите играчке фигуре, сценски сугестиван, поуздан као партнер, убрзо је ушао у групу солиста: поверавају му се  солистичке улоге у којима игра са водећим играчима већ афирмисаним на београдској сцени (Ј. Бјегојевић, М. Сањина, Ф. Хармел, Д. Сифниос, В. Костић, К. Обрадовић, Д. Трнинић,  Б. Марковић, Г. Хаџиславковић, С. Жунац, Б. Младеновић, М. Момчиловић, Ж. Пребил). У улози Албрехта у Жизели потврдио се као поуздан класични играч, а кореографа Д. Парлића је инспирисао да за њега постави балет Б. Бартока Чудесни мандарин (1957). Наступао је и у другим Парлићевим балетима: Ариозо И. Стравинског, Љубав чаробница  М. де Фаље, Краљица острва М. Торија. У сезони 1957/58. ангажован је као првак балета у Немачкој опери на Рајни (Deutsche Oper am Rhein) у Диселдорфу, а затим је отишао у Париз, у школу Преображенске. У својству првог играча групе „Marquis de Cuevas“ играо је са Колет Маршан и Розелом Хајтауер и сарађивао са познатим кореографима – Ж. Скибиним, Л. Мјасиним, Д. Лишиним, Е. Кетоном  и др. Четири г. (1959-1963) наступао је са Људмилом Черином, којој је био партнер у филму Буре барута Жана Реноара и Љубавници из Теруела Рејмона Рулуа, приказаном и на фестивалу у Кану (1962). Са Черином је остварио турнеје по Енглеској, Шпанији, Италији, Белгији и Западној Немачкој, а као играчки пар гостовали су у Москви и Лењинграду, у балету Жизела. У Русији је (скративши своје презиме у: Гребел) радио на свом усавршавању са познатим кореографима и педагозима: Јермолајевим, Лапауријем, Месерером, Дудинском, Лавровским, Пушкиним и др. По повратку у Париз наступао је у телевизијским емисијама за више земаља Европе. Прихвативши позив да се као први играч прикључи Националном балету у Вашингтону (National Ballet Washington) 1963. је сарађивао са Фредериком Френклином и Жоржом Баланшином. Сопствену балетску трупу „California Ballet Company“ основао је у Сан Дијегу и за њу сам радио кореографије. Од 1970. је, по позиву – као гост, предавао и кореографисао на универзитетима у Пенсилванији, Вашингтону, Сан Дијегу. На Универзитету у Бирмингему (Алабама) је од 1971. предавао балет, кореографију, теорију и историју балета и критике. У СНП је 1988. поставио праизведбу балета Клеопатра као аутор либрета, редитељ и кореограф; на истом балету је поново радио 1993/94. са Харлемским играчким позориштем. За Нину Семизорову (Москва) приредио је Adagio lento, којим је она обележила 25. годишњицу уметничког рада (1990). Његов кореографски опус чини око 60 класичних и савремених балета које је поставио у разним позоришним кућама и балетским трупама. Добитник је многобројних награда и признања (као играч и као кореограф).

ЛИТ: М. Јовановић, Првих седамдесет година. Балет Народног позоришта у Београду 1, Бгд 1994; М. Зајцев Игра што живот значи, Бгд 1994; С. Савић (прир.), 55 година Балетске школе у Новом Саду, НСад 2003.

Љ. М.