ГРУЈИЋ Мирослава, рођ. Тапавица – балетска играчица (Бачко Градиште, 5. VIII 1939 – Нови Сад, 24. II 2005). Завршила је 8 разреда гимназије са матуром 1958. у НСаду. Истовремено је похађала и завршила Балетски одсек Позоришне школе у НСаду, 1958, као ученица Милене Поповић и Маргите Дебељак. У СНП је први пут ангажована од 25. VIII 1958. до 31. VIII 1963; звање солисте добила је 16. VIII 1961. Играчку каријеру наставила је у иностранству као члан Балета Градског позоришта у Минстеру у сезони 1963/64, а затим Земаљског позоришта у Хановеру од 1. IX 1963. до 1. IX 1966. Од 1. III 1970. поново је у балетском ансамблу СНП, најпре као члан балетског хора а затим, од 19. IV 1971, као солисткиња. Први пут се појавила у солистичкој улози 1959. као Девојка у Велеградским варијацијама. Лепа појава, складне линије и самоуверено владање сценом основне су карактеристике ове играчице. Тумачила је класичне, карактерне и фолклорне ликове. Учествовала је и у неколико филмова: Љубав и мода (1960), Велика турнеја (1961) и Тврђава самоград (1962). Пензионисана је 28. VI 1990.

УЛОГЕ: Биљана (Охридска легенда), Мирта, Батилда (Жизела), Зеина (Шехерезада), Циганка (Лицитарско срце), Крчмарица (Ромео и Јулија), Капетан Кука (Петар Пан), Пастир, Муза (Силвија), Госпођица Паула (Пипи Дуга Чарапа), Кокота (Американац у Паризу), Свештеница (Теута), Гувернерова жена (Тророги шешир), Зла маћеха (Пепељуга), Девојка (Еро с онога свијета).

ЛИТ: М. Зајцев-Дорић, „Жизела“, Борба, 11. III 1962; Ј. Шулхоф, „Жизела“, Дневник, 14. III 1962; С. Савић, Допадљива представа „Петар Пан“, Дневник, 24. XII 1974.

Љ. М.