ГРУЈИЋ Радивој – оперски певач (Бачко Градиште, 22. IV 1914 – Бачко Градиште, 19. VII 1992). Завршио је 4 разреда гимназије у Бечеју, учитељску школу започео је у Сомбору, а завршио у Пакрацу 1936. Био је учитељ у Дабници, у Македонији (1937/38) и у Чуругу (од 1938). Учесник је НОБ од 1941. Од завршетка рата је официр ОЗНЕ до 31. XII 1952. После рата је  учио певање код О. Молчанове, Р. Ертла и Т. Дињашког, а 1953. је 8 месеци боравио у Бечу на студијама код вокалног педагога проф. Штајнбрика. Од 1. I 1953. до 31. X 1959. припадао је солистичком ансамблу Опере СНП, у којој је, и после тога, наступао хонорарно до 1965. Од 1959. је био запослен у привреди до 1961, када је пензионисан. У оперску каријеру ушао је са знатним закашњењем, и то одмах у велики тенорски  репертоар, па отуда његова несумњива гласовна обдареност није могла да се испољи у пуном, култивираном потенцијалу. Ипак, био је музикалан певач, здравог и отпорног гласовног органа, поузданог високог регистра, па је заузимао значајно место у солистичком  ансамблу Опере СНП, о чему сведочи и низ великих и сложених тенорских улога које је остварио. Носилац је Партизанске споменице 1941; одликован је Орденом  братства и јединства II реда, Орденом за храброст, Орденом заслуга за народ III и II реда и бугарском медаљом „Отачаствената воина 1944/45“.

УЛОГЕ: Туриду (Кавалерија рустикана), Алфред (Травијата), Фауст (Фауст), Ленски (Евгеније Оњегин), Грицко (Сорочински сајам), Цвек (Дорица плеше), Владимир (Кнез Игор), Понг (Турандот), Хофман (Хофманове приче), Касио (Отело), Родолфо (Боеми), Жерал (Лакме), Војвода од Мантове (Риголето).

ЛИТ: А-м, Деби Радивоја Грујића, Дневник, 8. II 1953; Н. Г(рба), Наступ Радивоја Грујића у улози Туридуа у „Кавалерији рустикани“, Дневник, 19. III 1953; Ј. Путник, Драма о вечно људском, Дневник, 16. X 1953; Н. Петин, „Фауст“ у Новосадској опери, НС, 1953, бр. 67, с. 4; Н. Петин, Пролећна премијера новосадске Опере, Евгенине Оњегин, НС, 1955, бр. 98-99, с. 4; Б. Стејин, Пучинијева опера „Турандот“ на новосадској сцени, Дневник, 29. IV 1958; Е. Фрелих, „Хофманове приче“, Дневник, 7. IV 1959; М. Логар, „Хофманове приче“, Дневник, 10. IV 1959; Ј. Шулхоф, У модернијем стилу, Дневник, 8. II 1963; И. Врсајков, Вердијев „Отело“, Дневник, 5. VI 1963; А. Еберст, Музички бревијар Војводине, НСад 1972, с. 70.

В. П. и В. В.