ЉУБИЧИЋ-ГРЕГОРИЋ Љубица – оперска певачица (Будровци, Хрватска, 23. IV 1909 – ?). Певање је учила у оперском студију Сигурда Најсена у Берлину и на Конзерваторијуму у Бечу. Од 1933. до 1938. била је ангажована у Београдској опери. Сезону 1938/39. провела је у Немачком театру у Прагу, а потом је, због окупације Чехословачке, прешла у Швајцарску, у Базелску оперу (1940-1941). Вратила се 1946. у Београдску оперу, где је деловала  све до одласка у пензију, 31. XII 1964. Драмски сопран великог опсега и носивости, Љ. је тумачила низ најистакнутијих улога свога фаха, а наступала је и у мецосопранским улогама. У Опери СНП је као гост 1952. премијерно певала улоге Мадалене (Андре Шеније) и Марте (У долини), а гостовала је и као Дома (Еро с онога свијета), Тоска у истоименој опери и Људмила у Проданој невести.

ЛИТ: Н. Грба, Д’Алберова опера „У долини“ на новосадској позорници, СВ, 24. I 1952; Ј. Шулхоф, Премијера Д’Алберове опере „У долини“, НС, 1952, бр. 36, с. 1.

В. П.