ЛУГУМЕРСКИ Лаза – драмски глумац (Сомбор, 6. IV 1842 – Београд, 13. VI 1886). Основну школу завршио је у родном месту, пет разреда гимназије у Врбасу и НСаду, а затим је ступио у аустријску војску као добровољац и стекао чин пешадијског фелдвебла (наредника). Учествовао је у ратовима Аустрије против Данске (1864) и Пруске (1866); у овом другом рату био је рањен и заробљен. Вративши се из заробљеништва, службовао је у пуку у Осијеку, где је ревносно посећивао представе СНП. Из љубави према позоришту напустио је војну службу и 27. V 1868. ступио у ангажман у СНП, које се тада налазило на гостовању у Вуковару, где се Л. први пут појавио на сцени 2. VI као Раде Неимар у Зидању Раванице. Почетком априла 1871. прешао је у НП у Бгду, где се, нешто доцније, оженио глумицом Катицом Рашић. У НП је остао док се није затворило, 10. VI 1873, од када је наступао у приватној дружини Ђ. Пелеша у Бгду и Земуну. Од 7. III 1874. поново је постао члан НП у Бгду. У сезони 1875/76. провео је са женом 11 месеци у путујућој позоришној дружини Ђ. Пелеша.  У лето 1876. вратио се у НП Бгд и у њему остао до смрти. Последњи пут је наступио на сцени 22. V 1886. као Роко у Убојици. Био је савестан, способан и свестрано употребљив глумац. После преласка Ј. Ђорђевића и половине новосадске трупе у Бгд, са којом  је требало и сâм да оде али је од тога одустао, у СНП су му повераване веће улоге и одговорнији глумачки задаци: млађи хероји и салонски јунаци и драмске и карактерне улоге. У НП Бгд његов репертоар се кретао од Отела и Дон Бартола у Севиљском берберину (Бомарше), до Клода Пролоа у Звонару Богородичине цркве. Био је  глумац с којим се у свим репертоарским комбинацијама могло рачунати, са уверењем да ће додељену улогу брижљиво и студиозно припремити и добро одиграти.

УЛОГЕ: Сељак (Шаран), Дуждевић, Маска (Максим Црнојевић), Жандарм (Женски рат), Де Рамзеј (Посланички аташе), Раул (Назови поштењаци), Франц Мор (Разбојници), Клод Проло (Звонар Богородичине цркве), Ајзенштајн (Робијашева ћерка).

ЛИТ: -с, Српско народно позориште у Н. Саду, Застава, 1869, бр. 135, с. 3; ов, Српско народно позориште, Матица, 1869, бр. 33,  с. 779-781; Λ, Српско народно позориште, Матица, 1869, бр. 35; А-м, † Лаза Лугумерски, Позориште, НСад 1886, бр. 61, с. 242-243; А-м, Лазар Лугумерски, Нова искра, Бгд 1899, бр. 20-21, с. 351; С. Јанић, Организовање Народног позоришта у Београду, посебан отисак из Годишњака Града Београда, књ. XVIII, Бгд 1971, с. 225.

Л. Д.