ЛУИС Пјер (Pierre Louÿs) – француски песник, романописац и  драматичар (Париз, 10. XII 1870 – Париз, 4. VI 1925). Право му је име Пјер Луј (Pierre Louis). Прадеда му је био Сабатије, један од оснивача Француског института и Наполеонов хирург, а деда војвода од Абрантеса. Песник Хосе Марија де Ередија и Кампусано му је био таст. Ишао је најпре у Алзашку школу, а затим је завршио лицеј „Жансон-де-Саји“. Као двадесетогодишњак почео је да сарађује у часописима, а одмах затим да издаје свој часопис „La Conque“ („Шкољка“), посвећен поезији. До своје двадесет и пете г. издао је неколико збирки стихова, приповедака и превода са грчког (најпознатије су „Билитисине песме“, 1894). Прочуо се романом Афродита, за који је Франсоа Копе рекао да од Флоберове Саламбе „није ништа савршеније написано на чистом француском језику“. Остављајући по страни остала његова многобројна дела, поменућемо да је као двадесетосмогодишњак објавио роман Жена и њена играчка (La Femme et le pantin, 1898), који ће, дванаест г. касније, адаптирати за позорницу у заједници са Пјером Фрондеом. Ту ће драматизацију СНП приказати 1924. Заједничка црта свих његових дела је глорификација слободе нарави, што је делом одговарало потребама његовог доба, а делом изазивало оштре протесте.

БИБЛ: Жена и њена играчка, превео Крешо Дончевић, Згб 1924; Жена и њена играчка, превео М. С. Недић, Бгд 1926.

ЛИТ: R. M(aixner), Пјесник болне насладе, Обзор, 1925, бр. 156, с. 5; Н. П(олић), Два мртваца. Camille Flammarion. Paul Louys, Сушачки нови лист, 1925, бр. 138, с. 2; А-м, Жена и њена играчка, Српски књижевни гласник, 1926, књ. XVIII, св. 5, с. 399-400.

С. А. Ј.