ЛУКИЋ Велимир – драмски писац (Београд, 2. X 1936 – Београд, 30. VIII 1997). У Бгду је завршио основну школу 1946, гимназију 1954. и драматургију на Факултету драмских уметности 1963. Од 1955. до 1960. радио је као новинар Радио Бгда, од 1961. до 1962. био је секретар Удружења књижевника Србије, а од 1963. је запослен у НП у Бгду: најпре као драматург, до 1964, директор Драме до 1972. и потом управник. Сарађивао је у великом броју листова и часописа: „Млада култура“, „Видици“, „Књижевност“, „НИН“, „Књижевне новине“, „Савременик“, „Поља“, „Књижевна трибина“, „Данас“, „Позоришни живот“, „Сцена“, „Театрон“, „Градина“ итд. Његова драмска дела са успехом су извођена широм Југославије: Летња балада (1956), Котва (1956), Окамењено море (1962) – Октобарска награда града Бгда; Дуги живот краља Освалда (1962) – Златни ловоров венац МЕС у Сарајеву; Бертове кочије или Сибила (1963), Валпургијска ноћ (1964), Математички рат (1967), Афера недужне Анабеле (1969) – редовна Стеријина награда за текст; И смрт долази на Лемно (1970), Завера или дуго праскозорје (1974) – Стеријина награда за текст, награда Удружења драмских уметника БиХ и југословенска награда „Марин Држић“ Савеза удружења драмских уметника; Зла ноћ (1976), Сага о командосима (1978), Santa Maria della Salute (1980). Одликован је Орденом заслуга за народ са сребрним венцем. Драмска дела су му превођена на многе европске језике и извођена у иностранству, а најчешће превођена збирка поезије му је О једном бохињском сутону. У СНП је 1976. изведена његова драма Зла ноћ, у којој се аутор бави односом побуњеног интелектуалца и ауторитарне власти, мотивима те побуне и судбином побуњеника. Суштина драме је – антихеројство: нема великих истина, постоје само мале лажи; нема ни великих циљева када се за њих залажу ништавни људи.

БИБЛ: Зла ноћ, Сцена, 1975, бр. 6, с. 69.

ЛИТ: С. Селенић, „Зла ноћ“ Велимира Лукића, Сцена, 1975, бр. 6, с. 86; В. Мићуновић, „Зла ноћ“, нова драма В. Лукића, Политика, 6. II 1976; М. Кујунџић, Обрачун подлаца, Дневник, 1. IV 1976; П. Матеовић, Песник и прогонство, Политика, 4. V 1976; М. Шеварлић, Цена успеха, Политика експрес, 21. V 1976; М. Стевановић, Велимир Лукић, Сцена, 1997, бр. 5-6, с. 74.

В. В.