КЛЕРВИЛ Луј-Франсоа Николе (Louis-François Nicolaie Clairville) – француски драмски писац (Лион, 22. I 1811 – Париз, 10. II 1879). Написао је преко шесто позоришних комада, мало сâм а много више у сарадњи са другим драматичарима. То су комедије, водвиљи, чаробне игре, оперете, либрета за опере, ревије, куплети итд. Ушао је у уметнички живот Париза 1821, као глумац у позоришту „Луксембург“, које је водио његов отац. Наравно, дугогодишње глумачко искуство само ће му доцније корисно послужити као драмском писцу. Он 1837, дакле, почиње да се бави искључиво писањем текстова за сценско извођење. Био је не само плодан него и темпераментан стваралац који је умео да погађа укус париске публике. Био је члан и председник Кавоа, друштва које је основано 1729. и обновљено 1798, стецишта књижевног света. Круг његових сарадника је врло велик и обухвата крупнија и ситнија имена француског позоришта (Ф. Диманоар, Е. Блум, А. Делакур, Сироден, А. Денери, О. Гастино, Л. Тибуст, А. План, Ж. Кордије, Ж. Моано, А. де Жале, Ш. Габе, А. Моније). Нека су му се дела дуго одржала на европским позорницама (Корневиљска звона, на пример). Спомињемо, између осталих, само нека: Ах, једва једном! (1848), Алхемичар (1850), Кулисе живота (1852, са Ф. Диманоаром), Адвокати (1852, са Ф. Диманоаром), Барометар љубави (1853), Драмске лудорије (1853, са Ф. Диманоаром), Смак света (1865, са Сироденом), Пепељуга или Чудотворна папуча (1866, са А. Монијеом и Е. Блумом), Парижани у Лондону (1866), Кћи госпође Анго (1873), Корневиљска звона (1877, са Ш. Габеом), Кокосов орах (1878, са Е. Гранжеом и А. Делакуром). На свим тим старинским текстовима се осећала велика глумачка рутина при грађењу карактера који су у сценским интерпретацијама добијали праве људске димензије. У томе углавном лежи вредност К. позоришта. Као практичан позоришни човек, велику је пажњу поклањао музици, илуструјући њоме радњу скоро у сваком свом делу. Писао је оперетске текстове за музику Р. Планкета и Ш. Лекока, као што су то чинили и други за потребе многих композитора. Друго царство је обожавало оперету и К. је то добро знао. На сцени СНП играна су два његова дела: Драмске лудорије (са Ф. Диманоаром) и Корневиљска звона (са Ш. Габеом).

Ж. П.