КОЧА Милоје – драмски писац (Винковци, 9. VIII 1890 – Београд, 6. IV 1941). Отац Александар био је порески чиновник, а мати Софија списатељица и верска мисионарка. Гимназију и трговачку академију учио је у Осијеку, а права у Бгду. Радио је као чиновник и управник полиције у Земуну, НСаду и Дубровнику. Од 1933. поново је живео у Земуну, а пред сам рат преселио се у Бгд, где је погинуо у бомбардовању. Објављивао је песме у листовима и часописима: „Хрватска обрана“ (1915), „Српска вила“ (1919), календар „Балкан“ (1923), „Глас народне женске заједнице“ (1928), „Чувајте Југославију“ (1935). У Дубровнику му је 1935. штампана збирка песама Стазом живота. Био је издавач и уредник часописа „Српска вила“ (1919). Писао је и позоришне комаде. У СНП су приказана три његова позоришна комада: Домаћи учитељ (1932), На своме огњишту (1933) и Миш (1933).

ЛИТ: А-м, „На своме огњишту“ од Коче, Нови Сад, 1933, бр. 25, с. 4; А-м, „На своме огњишту“. Поводом премијере драме г. Милоја Коче у Српском народном позоришту у Новом Саду, Југословенски дневник, 1933, бр. 111, с. 5; А-м, Успела премијера драме г. Милоја Коче „На своме огњишту“, Југословенски дневник, 1933, бр. 116, с. 5.

Ђ. П.