МЛАКАР Пиа (Marie-Luise Pia Scholz Mlakar) – играчица, кореограф, шеф балета (Хамбург, 28. XII 1908 – Љубљана, 24. III 2000). Одрасла је у породици интелектуалаца. У Дрездену је завршила Лицеј – женску гимназију. Почетно играчко образовање стекла је у Халеу. Прешавши у Хамбург 1927. уписала се у школу за игру Bevegungsch’ le Laban, а 1928. је преко конкурса доспела у Лабанов кореографски институт. За Пина М. се удала 1929. на Рабу и отада до краја каријере они су стварали заједно. У први професионални ангажман ступила је као члан балетског ансамбла у Ландестеатру у Дармштату, а од 1930. је у Фридрихстеатру у Десауу наступала као солисткиња. Од 1946. до 1952. и од  1954. до 1960. је, заједно са мужем, била на челу балетске трупе СНГ у Љубљани, а у међувремену, од 1952. до 1954, на челу балетске трупе театра у Минхену. Заједно су поставили око 30 балета, од којих 12 целовечерњих, извођених на домаћим и иностраним сценама: И. Стравински – Петрушка; М. де Фаља – El Amor Brujo (Десау 1931), Девојка на музику Вила лутака Ј. Бајера (Десау 1932, Љубљана 1933); Ф. Лотка – Балада о једној средњевековној љубави (Un Amour du Moyen Age), награђен Бронзаном медаљом на првом светском такмичењу кореографа у Паризу 1932, у организацији A. I. D. (Les Archives Internationales de la Dance), а затим постављен у Цириху 1937, Бгду 1950, Згбу и Љубљани 1951, Минхену 1952; Р. Штраус – Тил Ојленшпигел / Til Eulenspiegel (Бгд 1934, Цирих 1936); Р. Штраус – Легенда о Јосифу (Бгд 1934, Цирих 1936, Минхен 1941, Салцбург 1964); Ф. Лотка –  Ђаво у селу (Цирих 1935, Згб 1937. и 1954, Бгд 1938. и 1957, Минхен 1939, Берлин 1943, Љубљана 1946, 1954. и 1978, Скопље 1955); Л. ван Бетовен – Прометеј (Цирих 1935, Минхен 1938, Љубљана 1947); И. Стравински – Игра карата (Цирих 1938, Љубљана 1947); П. Линдпентнер – Данина (Минхен 1940, Љубљана 1950, Сарајево 1959); С. Христић – Охридска легенда (Љубљана 1949, Бгд 1978); Л. Делиб – Копелија (Минхен и Љубљана 1953), В. А. Моцарт –  Les petits riens / Мале играрије (Бајројт и Минхен 1953, Љубљана 1955); И. Стравински – Лисице (Минхен 1954, Љубљана 1955); Г. Фон Ајнхајм – Принцеза Турандот (Минхен 1954, Љубљана 1960); Ј. Готовац – Симфонијско коло (Љубљана 1955); Б. Адамич – Наше вољено место (Љубљана 1957); С. Прокофјев – Пепељуга (Љубљана 1959, Згб 1960). Њихови самостални су: Плесач у оковима (Љубљана 1956) и М. Равел – Дафнис и Хлое (Љубљана 1960). У балетима које је поставила са мужем играла је главне улоге. У почетку се у њиховом стваралаштву осећао утицај немачке експресионистичке игре („виразитељново тањца“) да би касније јачала тенденција спајања лексике класичне игре са модерном. У СНП је 1952. по њиховом либрету М. Олењина поставила балет Ђаво у селу (музика Ф. Лотка), а 1964. кореографски и редитељски га обновио И. Отрин. У постављању Охридске легенде С. Христића у СНП 1961. са мужем, М. је била кореограф и редитељ. Развијајући и концертну делатност, као играчки пар су гостовали у НСаду: Концертно вече – вече Млакаревих игара одржано је 17. III 1933. у дворани хотела „Слобода“, у организацији новосадског Црвеног крста. Сазнања о програму су индиректна, односно из најаве се зна да је програм изведен 1. III 1933. у НП у Бгду и да су га веома повољно оценили критичари „Политике“ и „Времена“ Милоје Милојевић и Коста Манојловић. Са својим концертним програмом, под називом Млада пота, представили су се крајем 1932. у више градова у земљи, као и у Прагу и Цириху. М. је добитница многобројних признања за своју уметничку игру, а са Пином је два пута награђена Прешерновом наградом (1949, 1978); по указу маршала Тита је одликована поводом 50-огодишњице Балета СНГ, у чије стасавање је уграђено и њено знање и умеће.

ЛИТ: Т. П(отокар), Позориште, Српски књижевни гласник, 1933, бр. 1, с. 77-78; Д. Чолић. Прича о Јосифу и Тил Ојленшпигел. Правда, Бгд 30. III 1934; G. Baur, Le Diable au Village, Les Archives Internationales de la Dance, Paris 15. VII 1935; W. Hendel, Fran Lhotkas Der Teufel im Dorf. Grosser Erfolg des jugoslawisches Balletts im Frankfurter Opernhaus, Frankfurter Volksblatt, 17. IV 1939;  R. Buckle, The Devil in the Village, Observer, Лондон 6. II 1955; Б. Ракић, Праизведба балета-ораторијума „Хелоти“ Ивана Бркановића са загребачким ансамблом, кореографија Пина Млакара, Телеграм, Згб 22. III 1963; М. Јовановић, Првих седамдесет година. Балет Народног позоришта, Бгд 1994; Љ. Мишић, Уметничка игра у Новом Саду од 1919. до 1950. године, НСад 2009.

Љ. М.