ОСВАЛД Олга – драмска глумица и певачица (Бечеј, око 1891 – Београд, после Другог светског рата, по неким изворима: Бечеј, 1956). Музичко и вокално образовање стекла је код оца Антонија-Туне Освалда (в), професора музике у Бечеју и музичког педагога у НСаду. Он ју је и подстакао да се већ као осамнаестогодишњакиња опроба на сцени СНП: током 1909. и 1910. појављивала се у мањим драмским и већим оперетским улогама. На иницијативу Милана Грола прешла је у београдско НП најпре за члана хора, а од оснивања Опере у НП у Бгду, 1920, до пензионисања, 22. VII 1939, тумачила је и мање солистичке улоге (Кети у Вертеру, Јенуфа у Тетки, Отмена удовица у Каваљеру с ружом).

УЛОГЕ: Девојка (Сваком своје), Сељанка (Врачара), Евица (Покондирена тиква), Татијана (Ксенија), Принцеза Јелена (Чар валцера), Ема (Неверни Тома), Кнез Орловски (Слепи миш), Васиљевна (Зец), Загир (Вештица), Нада (Резервистина женидба), Други дечко (Јанковић Стојан), Грозда (Народњак), Стамена (Чучук Стана), Ђурићка (Одсудни тренуци), Лујза (Две сиротице), Михаило (Фауст), Перица (Земља), Адела (Женидба при фењерима).

ЛИТ: (Ј.) Г(рчић), Покондирена тиква, Ново Позориште, НСад, 1909, бр. 12, с. 46; А-м, „Женидба при фењерима“, Ново Позориште, НСад, 1909, бр. 13, с. 50-51; (Ј.) Г(рчић), Слепи миш, Ново Позориште, НСад, 1909, бр. 28, с. 110; А-а, Српско народно позориште, Браник, 1910, бр. 10, с. 3; (Ј.) Г(рчић), „Земља“, Ново Позориште, НСад, 1910, бр. 20, с. 235; Ш. Ј(осин), Српско народно позориште, Невен, Суботица, 1910, бр. 5, с. 35; A., A szerb szineszet, Torontal, Велики Бечкерек, 27. IX 1910.

С. Ј.