ЧИЛА Гаетано (Gaetano Cilla) – диригент (Маћерата, Италија, 18. I 1906 – Нови Сад, 20. V 1972). Отац му је био композитор. Студирао је музику на конзерваторијуму „Росини“ у Пезару, где је завршио композицију и дириговање 1932. За време Другог светског рата био је активан у партизанском покрету и неко време после рата био је градоначелник места Моро д’Алба. Његова уметничка делатност се у Италији одвијала у три правца: наступао је као пијанист и диригент, а поред тога бавио се и компоновањем. Као оперски диригент дириговао је у римској опери „Реале“ и у миланској „Скали“. Компоновао је дела за клавир, симфонијске поеме и оперу у три чина Ana d’Austria. У Југославију је дошао у јесен 1951, а 1. IV 1952. постављен је за сталног диригента опере Народног казалишта у Сплиту, где је радио до преласка у Новосадску оперу 1. XI 1954. У СНП је као диригент Опере наступао до пензионисања, 30. IV 1962. Дириговао је првенствено дела италијанских композитора и притом показао одлично познавање стилских карактеристика појединих аутора. Поседујући изванредну музичку меморију, он је све опере на представама дириговао напамет. Посебно треба истаћи његов несебичан и веома користан рад са певачима, на припремању солистичких партија. Свакој премијери прилазио је са максималним залагањем и надахнутим полетом. Према речима једног критичара, Ч. је „снагом своје уметничке индивидуалности и сугестивним гестом управо фасцинирао оперски ансамбл“. Супруга му је била глумица СНП Љубица Раваси, која је његове посмртне остатке испратила до породичне гробнице у Мору д’Алба, где је сахрањен уз почасну пратњу одреда карабињера а локални црквени хор је том приликом отпевао мису његовог оца.

ДИРИГОВАЊА: Травијата, Боеми, Аида, Риголето, Андре Шеније, Турандот.

ЛИТ: М. Л(огар), Диригент Гаетано Чила гостује у Новосадској опери, Дневник, 29. X 1954; Ј. Путник, Вердијева Аида у Новом Саду, НС, 1955, бр. 106-107, с. 1; Др. А. М., Заслужени реноме, Зрењанин, 1957, бр. 245, с. 5; В. Поповић, Гаетано Чила, Позориште, НСад, 1972, бр. 9-10, с. 9.

Н. П.