ПАУНОВИЋ Синиша – преводилац, књижевник (Чачак, 25. VII 1903 – Београд, 9. IV 1995). Завршио је Филозофски факултет у Бгду 1932. Од 1926. је радио као новинар листа „Политика”, којем је остао веран све до 1971. Био је дугогодишњи уредник рубрике „Међу нама”. Поред новинарства, бавио се писањем поезије, прозе и есеја. Био је страснан колекционар, преводио је и написао неколико књига. Остали су необјављени рукописи о И. Андрићу, В. Петровићу, И. Секулић и др. Са бугарског је превео књиге истакнутих писаца (А. Константинов,  И. Вазов, С. Л. Котсов, Ј. Јовков, Е. Пелин, А. Каралијечев, Н Рајнов, В. Пољанов и др.). Као новинар је пропутовао Европу, Африку и део Азије, о чему сведоче његови занимљиви путописи. Хиљаде написаних страница говоре о П. неодољивој потреби да забележи све утиске и разговоре чији је сведок био. Писао је о Бори Станковићу, Браниславу Нушићу, Растку Петровићу, Јовану Дучићу, Тину Ујевићу, Пјеру Крижанићу, Љуби Ивановићу, Марку Челебоновићу, Богосаву Живковићу, Јанку Брашићу, Јовану Зоњићу. У рукопису „Пола века са Андрићем” оставио је записе о дружењу са познатим писцем, о сукобу реалиста и модерниста, Андрићевом приватном животу, старости и болести, а четврт века је настојао и да сачини Антологију „Политикиних” новинара. Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” у Чачку је 2002. отворила легат С. П. У СНП су игране две драме С. Костова у његовом преводу: Големанов и Скакавци. Био је први муж глумице СНП Софије Перић-Нешић (в).

БИБЛ: Из кутова душе, Бгд 1927; Песникове молитве, Бгд 1928; Они и ми, Бгд 1930; Такмаци, Бгд 1931; На раскршћу, Бгд 1932; Манастир Никоље, Бгд 1936; Пуста земља, Бгд 1948; Дневник Пере Тодоровића, Бгд 1957; Писци изблиза, Бгд 1958; Црне приче, Бгд 1959; Трагом њиховог детињства, Бгд 1959; Србија које нема, Бгд 1971.

М. Л.