ПЕТРОВ Никола – балетски играч и кореограф (Нови Сад, 13. XII 1933 –). Играчко образовање започео је као старији полазник првог течаја Државне Средње балетске школе, формираног 1948/49. са циљем припреме играчког кадра за СНП – убрзаним савлађивањем програма за прва четири разреда. Био је у првој генерацији апсолвената (1950/51), у класи Маргите Дебељак. Још као ученик наступио је као Играч у драмској представи Грађанин племић (1949) и као Бенволио у балету Ромео и Јулија (1952). Иако ангажован у СНП, од марта 1950. прикључује се петом, редовном, разреду. Ипак, пре завршетка школовања одлази најпре у Сарајево, а затим у Бгд, где у балетском ансамблу НП игра до 1954. Потом у Паризу учи код Олге Преображенске и игра у трупи Жанин Шара, са којом остварује европске турнеје. У Паризу се придружио и Руском балету Ирине Грјебине 1955, када је путем аудиције добио ангажман код Леонида Мјасина, што је резултирало њиховом дугогодишњом сарадњом. У Шведској је био ангажован као гостујући играч у трупи. По повратку у Париз, са Жанин Шара је играо у оперским кућама по унутрашњости Француске, радећи истовремено са В. Гсовским, С. Перетијем, Р. Хајтауер, Б. Књазевим и Љ. Јегоровом. Г. 1957. добио је трогодишњи ангажман у Театру балетске уметности као први играч, па је учествовао у турнејама по Средњем и Далеком истоку. Са трупом Људмиле Черине (1958) наступио је као солиста на Летњем фестивалу филма и плеса у Шпанији. За време боравка у Паризу, а између турнеја, снимио је више филмова у којима је учествовао као глумац и играч. Са Мјасиним је 1960. радио на припреми М. Мишковића, Д. Сифниос, П. Бартолучија, К. Фрачи и других за  учешће на  Међународном фестивалу у Нернију у Италији и на фестивалу у Единбургу. Појављивао се на немачкој и италијанској телевизији. Познат је не само по својој успешној интерпретацији Базилија у Севиљском берберину, него и као Јосип у Laudes Evangelia, што је Би-Би-Си снимио и дистрибуирао по Европи и Америци. Од 1961. до 1967. је на француској ТВ радио као водећи играч и к-граф варијететских програма и као организатор наступа естрадних звезда. Истовремено, наставио је да ради са Мјасиним у време постављања балета као што су: Шчелкунчик, Тророги шешир, Плави Дунав и Фантастични дућан. У то време је организовао и сопствену балетску трупу, која је са великим успехом наступала у Паризу, Бечу, Лиону, Лисабону и Бриселу. Одселивши се у САД, преузео је управу над Одсеком за балет позоришта у Питсбургу (Пенсилванија), где је основао професионалну играчку трупу, коју је као директор водио две г., а својом продукцијом Шчелкунчик балет учинио примамљивим. Од 1970. до 1977. афирмисао је Питсбуршки балет као један од седам професионалних балетских трупа у САД. Био је ангажован и као директор Одсека за игру Одељења лепих, примењених и извођачких уметности колеџа „Поинт Парк“. Основао је балетску трупу, а 1977, под истим кровом, и „American Dance Ansamble“ са циљем да унесе новине односно допуни стандардни репертоар Питсбуршког балета. Бројчано велик ансамбл, био је отворен за попуну са стране, уколико пројекат захтева, што се односило и на друге сегменте рада, а са циљем постизања одређеног квалитета у целини. П. је довео у Питсбург безброј најистакнутијих играча, као што су: Н. Макарова, В. Верди, Е. Вилела, П. Шауфус  и многи други. Међу ангажованим кореографима су и Л. Мјасин, Р. Пејџ, Џ. Батлер, а међу многобројним педагозима – Едвард Кејтон, Фредерик Френклин, Валентин Перејаславец. Кореографисао је преко 120 балета, од чега 8 целовечерњих. Његове америчке премијере су, поред осталих, и Прокофјевљеви Ромео и Јулија и Принц Пагода.

ЛИТ: 55 година Балетске школе у Новом Саду, НСад 2003, с. 33-34.

Љ. М.