СТОЈАНОВИЋ Милка – оперска повачица, сопран (Београд, 13. I 1937 – Београд, 1. IX 2023). Ујак јој је био Б. Војновић (в), 20-их г. управник новосадског НП; супруг јој је био певач-бас Живан Сарамандић. Певање је учила приватно у Бгду, Милану и Њујорку. Г. 1959. освојила је III награду на Југословенском такмичењу младих музичких уметника у Згбу, а 1960. диплому на такмичењу у Тулузу. Као првакиња Београдске опере (до пензионисања, 1993) гостовала је у Немачкој, Аустрији, Румунији, Енглеској, Мађарској, СССР, САД, Шпанији, Финској и ЧССР. Лепотом појаве, богатством гласовног материјала, музикалношћу и смислом за глумачко обликовање С. је била предодређена за велику каријеру коју, међутим, и поред значајних успеха, није остварила у пуном потенцијалу своје обдарености. У СНП је гостовала као Абигаила у Набуку 31. I 1966, Леонора у Моћи судбине 13. II 1968, Леонора у Трубадуру 18. II 1969, Аида 24. V 1970, Ђоконда 23. I 1972, Тоска 10. II 1972. и Виолета у Травијати 16. XII 1974.

ЛИТ: А-м, Milka Stojanović Novi Szádon, Magyar Szó, 18. XI 1966; А-м, Гостовање Милке Стојановић, Вечерње новости, 12. II 1969; А-м, Милка Стојановић, Позориште, НСад 1969, бр. 6–7, с. 11; С. Божовић, Верна публици, Вечерње новости, 18. II 1969; Н. П(етин), Милка Стојановић у новосадској Опери. Увек драга Елеонора, Дневник, 4. III 1969; В. Миросављевић, Скромна примадона, Дневник, 13. II 1972; В. П(оповић), Две одличне гошће на сцени СНП-а, Позориште, НСад 1974, бр. 5, с. 19.

В. П.