ЖИВОТИЋ Љиљана – глумица (Београд, 10. IV 1923 – Зрењанин, 13. IV 1999). Потиче из познате глумачке породице, отац Душан (в), глумац, редитељ и управник позоришта, мати Олга (в), глумица, и брат Велимир (в), глумац. На сцену је први пут ступила још као једногодишње дете у улози Есмералде, док је њена мајка тумачила Жервезу у Звонару Богородичине цркве (1924). Наставила је да игра у многобројним представама у очевом позоришту. Њен отац није желео да се она бави глумом и зато ју је уписао у Трговачку академију (1941). Међутим, рат је прекинуо њено школовање, па је она после бомбардовања Бгда са мајком и братом отишла у Панчево. У ДНП у Панчеву почињу њени први професионални глумачки кораци. На наговор тадашњег управника Марка Малетина (в) децембра 1942. је прошла аудицију и примљена за глумицу. Уз велику подршку редитеља Александра Верешчагина (в) и Јован Путника (в) формирала се у свестрану и комплетну глумицу. У Светосавској цркви у Бгду 1943. венчала се са сценографом Владимиром Ребезовим (в). Од 1945. била је члан СНП у Панчеву све до 1958, када је прешла у НП „Тоша Јовановић“ у Зрењанину. Пензионисана је 1980, али је још неко време наставила да игра. За улогу Госпође Даџон у Ђаволовом ученику награђена је на Сусретима војвођанских позоришта (1970). Интерну новчану награду је добила два пута: у ДНП за Меланију у Поп Ћири и поп Спири и у панчевачком СНП за Коштану. У зрењанинском театру остварила је своје најбоље улоге. Александар Деспенић је 1992. за ТВ НСад, у циклусу „У служби Талије“, приредио телевизијски портрет „Брачни и уметнички пар Ребезов“.

УЛОГЕ: Катаринке (Зона Замфирова), Савета (Избирачица), Собарица (Супруга), Елена (Јунак), Нинета (Звонар Богородичине цркве), Босиљка (Дивљуша), Софка (Честитам), Маријета (Буцов), Хијацинта (Скапенове подвале), Светислав (Пут око света), Ученица (Мамзел Нитуш), Марија (Поноћна драма),  Служавка (Ивањске ватре), Ђурђија (Потера), Ружица (Луда Велинка), Маријета (Вереница), Друга девојка (На бунару), Јулија (Меркаде), Анкица (Поћерка пука).

ЛИТ: М. Томандл, Нешто из историје Народног позоришта у Панчеву, ВС, 1947, бр. 11, с. 3-8; (Л. Дотлић), Народно позориште у Панчеву, ВС, 1948, бр. 15, с. 27-29; А-м, Гостовање Љиљане Ребезов у Новом Саду, НС, 1952, бр. 43-44, с. 10; Ј. Коњовић, М. Пуцова: „Ваттра и пепео“, НС, 1950, бр. 2-3, с. 4; А-м, У Панчеву прослављена 90-годишњица Српског народног позоришта, НС, 1952, бр. 35, с. 4.

М. Л.