ИБЛЕР-НОВОСЕЛ Ванда – списатељица, преводилац и социјални радник (Врапче, Загреб, 26. II 1887 – Загреб, 21. I 1945). Као кћерка уредника „Народних новина“, од малих ногу кретала се у кругу новинара и књижевника. Врло надарена, зарана је почела писати, говорила је и неколико страних језика, а већ 1900, с непуних четрнаест г., слала је дописе са Светске изложбе у Паризу. Удала се 1908. за загребачког адвоката Драгана Новосела, а кад је 1920. несретним случајем изгубила мужа и убрзо након тога сина Вука, почела је показивати знакове депресије. Унаточ томе још је десетак г. много писала и преводила, била је оснивач и равнатељ Школе медицинских сестара, врло активна у Институту за социјалну медицину и уредник медицинских часописа. Међутим, душевна поремећеност узела је толико маха да су је морали 1930. смјестити у Завод за умоболне у Стењевцу крај Згба. Трагично је завршила живот. Приликом ратног бомбардирања у сијечњу 1945. болесници, међу њима и она, разбјежали су се на све стране. Пронашли су је смрзнуту у јарку недалеко од мјестанца Света Недјеља на путу према Самобору. Да се у тамошњој здравственој станици није случајем нашла медицинска сестра, њезина некадашња ученица, не би се ни знало да је то она. Њен превод Батајеве драматизације Толстојевог Васкрсења НП у НСаду је извело 1924.

П.  Ц.