МАКСИМОВИЋ Ђорђе – преводилац (Сомбор, 5. IV 1838 – Сомбор, 11. III 1881). Отац Васа био је лекар, мати Лујза, а брат познати политички првак др Ника Максимовић. Основну школу је завршио у Сомбору, гимназију у Врбасу, Сремским Карловцима, Будиму и Осијеку, где је 1859. положио испит зрелости. Исте г. отпочео је студије медицине у Пешти. По завршетку студија (1864) прешао је у Беч, где се г. дана усавршавао у лекарском позиву. У Сомбор се вратио 1865. и до смрти радио као лекар. За време студија у Пешти био је међу оснивачима ђачког литерарног друштва „Преодница“ (1861); заједно са К. Руварцем, С. Пантелићем, С. Бошковићем, Ђ. Вукичевићем, Ј. Хаџићем и Л. Костићем био је члан дилетантског друштва које је у „Станковићевој кући“ давало позоришне представе. Писао је чланке и студије из медицине и са италијанског језика за СНП преводио и приређивао позоришне комаде. СНП је извело његове преводе: 1862. Опкладу и У лажи је плитко дно Карла Голдонија, 1866. Парницу Родериха Бенедикса и 1868. комад Филипа-Франсоа-Пинела Диманоара и Анж-Бон-Марија Керанијуа Јованка што плаче и Јованка што се смеје.

ЛИТ: А-м, Српско народно позориште, Матица, 1865, бр. 3, с. 68, бр. 17, с. 405-406; А-м, Ђорђе Максимовић, Застава, 1881, бр. 42-43, с. 4.

С. В.