МАРИНКОВИЋ Павле-Паја – драмски глумац, позоришни економ и благајник (Панчево, 17. IX 1832 – Вршац, 4. IX 1871). Показао се као добар позоришни дилетант још 1861. у Панчеву. Први пут је ступио на сцену 9. I 1863. у СНП у НСаду и у њему играо до смрти, увек цењен као један од ретко занимљивих, способних и по свему особених глумаца. Радио је и као економ и благајник, а током 1864. замењивао је управника Јована Ђорђевића када је дружина била на гостовању. Истицао се нарочито у уметнички пластичном приказивању разних великодостојника, царева и краљева, на шта су га упућивали и његова импозантна појава, врло складно, одмерено понашање и узорно правилна дикција. Он је „био велики у приказивању добрих и доброћудних људи“ – хвалио га је Антоније Хаџић – „да му се у томе неће наћи скоро такмаца… тако природан да никако ниси могао ни помислити да је то тек варљиви глумачки приказ“. Његова супруга Јелена (в) и он били су можда најскладнији глумачки пар тога времена у СНП.

УЛОГЕ: Кнез Лазар (Милош Обилић), Дечански (Смрт краља Дечанског), Јуриста (Опклада), Драгош (Сеоба Србаља), Владимир (Владислав, краљ бугарски), Мишел Перен (Мишел Перен или Ухода против своје воље), Степан бан (Немања, Суботић), Доктор (У лажи је плитко дно), Игуман у Манасији (Миљко Мрконић), Урош (Краљева сеја), Ујак (Пуница), Певач (Стари бака и његов син хусар), Мајор (Обрштар од осамнаест година), Џексон (Доктор Робин), Ћира (Вампир и чизмар), Петко (Мејрима), Цар Лазар (Зидање Раванице), Милер (Сплетка и љубав), Милутин (Ајдук Вељко), Учитељ (Инкогнито), Проданов (Боље је умети него имати), Кнез Радимир (Добрила и Миленко), Бесарић (Нови племић), Иво Црнојевић (Максим Црнојевић), Душан (Ускочкиња), Неситовић (Војнички бегунац), Закупник (Низ бисера), Отац Барбо (Цврчак), Пјер (Париски кочијаш), Капелан (Госпође и хусари).

ЛИТ: А-м, Србско народно позориште, Даница, 1863, бр. 16, с. 253; А-м, У четвртак 7. марта: „Мишел Перен или Увода против воље“, весела игра у две радње, превео Л. Телечки, редитељ друштву, Јавор, 1863, бр. 7, с. 110; А-м, У суботу, 4. јан. „Обклада“, Србски дневник, 12. I 1864; А-м, Србско народно позориште, Матица, 1865-66, бр. 8, с. 189; С. Д., У Суботици, 23. марта, Застава, 1866, бр. 15, с. 4.

Б. С. С.