ПАЈЕВИЋ Арса – штампар, књижар и издавач (Нови Сад, 12. IX 1841 – Нови Сад, 26. XII 1905). Његов отац Тома био је продавац соли; мати му се звала Јулијана. Основну школу завршио је у НСаду, а штампарски занат у новосадској штампарији др Данила Медаковића. Почетком шездесетих г. радио је као слагач у Епископској (Платоновој) књигопечатњи у НСаду, а почетком седамдесетих био је запослен као штампарски радник у Државној штампарији у Бгду; 1871, на позив Корнела Јовановића (в), вратио се у НСад да преузме место фактора (пословође) Српске народне задружне штампарије, која је требало да послужи циљевима Милетићеве Српске народне слободоумне странке; заједно са К. Јовановићем учествовао је у оснивању ове штампарије. Г. 1876. провео је три месеца међу херцеговачким устаницима и у Црној Гори и дописима извештавао „Заставу“ о борбама против Турака. Од 12. III 1877. имао је своју штампарију, коју је купио од др Јована Суботића (в). Исте г. је отворио књижару и отпочео дугогодишњу веома плодну издавачку делатност. Већ 1876. издао је шаљиви календар „Жижан“ (уредио га је Ј. Ј. Змај). Као власник штампарије и издавачке књижаре издавао је листове и часописе: „Илустрована ратна хроника“ (1877-1878, уредник Ј. Ј. Змај), „Стармали“ (1878-1890, уредник такође Змај); социјалистички часопис „Стража“ (1879, уредник др Лазар Пачу), „Српске илустроване новине“ (1881-1882, уредник Стеван В. Поповић) и „Јавор“ (1890-1892). У његовој штампарији штампан је 1879. часопис „Нова школа“ (уредник Мита Нешковић), још пре тога сумњичен да је „комунистичког правца“, а од 1880. Змајев „Невен“; код њега су штампани и други листови и часописи, међу њима, од 1884. до 1891, и лист СНП „Позориште“ (в). Издао је и велик број књига из разних грана књижевности и науке. Био је Милетићев присталица све до расцепа његове странке, а тада је заузео неутралан и пасиван став према обема фракцијама које су настале после расцепа, све до 1891, када се отворено определио за Либералну странку. То га је одвојило од Ј. Ј. Змаја, његовог дугогодишњег пријатеља, чији је био и главни издавач. Члан ДСНП постао је 1886; у ЕО ДСНП биран је 1886-1889, 1893-1895, 1898-1899, 1901-1902. и 1904. Своју имовину, у вредности близу пола милиона круна, завештао је Српској великој гимназији новосадској. Бавио се и публицистиком. Поред „Заставе“, своје радове објављивао је у календару „Орао“ (1877) и у листу „Браник“ (1888, 1892), у засебним брошурама Из Црне Горе и Херцеговине – Успомене војевања за народно ослобођење 1876. (са 32 слике, 1891), Малу споменицу из Русије (1895) и др. Као издавач, П. је у засебним књигама штампао ова драмска дела:

Сочивица или Станко Петровић, историјски догађаји из XVIII вијека у пет чинова, написао Лука Петровић, 1877;

Цилиндар, шаљива игра у једној радњи, написао Ђура Страјић (1878);

Ревизор, шаљива игра у пет чинова, написао Н. В. Гогољ, превео Пера Тодоровић, 1880;

Фауст, први део, написао Ј. В. Гете, превео Милан Савић, 1885;

Јосиф у Мисиру, музикална драма у три чина, написао Александар Дивал, музика од Мехила, с немачког превео Јован Грчић, 1889;

Човекова трагедија, драматски спев, написао Имре Мадач, превео Змај Јован Јовановић, 1890;

Сафа, жалосна игра у пет чинова, написао Франц Грилпарцер, превео Јован Грчић, 1891;

Прћија, комедија у три чина, написао Еторе Доминићи, посрбио Томо Крстов Поповић, 1891;

Тит, музикална драма у два чина, написао П. Метастазије, за своје ученике прерадио Јован Грчић, 1891;

На леп начин, шаљива игра у три чина, написао Милан Савић, 1891;

Сан и плећка, шаљива игра у четири чина, написао Н(ико) Ф(уфић) Травничанин, 1893;

Задужбина, спевао Милорад П. Шапчанин, 1893;

Балканска царица, драма у три радње, написао Никола I Петровић Његош, 1894.

Из едиције „Зборник позоришних дела“ (в) у П. штампарији штампане су, поред других, и две свеске за које је извесно да у њиховом издању није учествовала Књижара Браће М. Поповић (в). То су Милош у Латинима М. П. Шапчанина (свеска 19, I издање, 1886) и На позорници и у животу Милана Шевића Максимовића (свеска 20, 1886). Међутим, нема података ни да је П. Књижара била партнер СНП у издавању ових позоришних комада, као што је код осталих свезака била Књижара Браће М. Поповића. У листовима и часописима на којима је П. означен као издавач такође је штампан известан број дужих и краћих драмских текстова, у целости или у одломцима. Тако су у „Стражи“ објављени, у одломцима, Гогољев Ревизор, у преводу Пере Тодоровића (1878) и Станоје Главаш Ђ. Јакшића (1878); у „Српским илустрованим новинама“ штампан је други чин Краља Вукашина и трећи чин Јаквинте Драгутина Илијћа (оба 1882), а у „Јавору“, у периоду у којем је П. био његов издавач, Шљиве за брашно Симе Сарајлије (1890), Сафа Ф. Грилпарцера, у преводу Јована Грчића, На леп начин Милана Савића (оба 1891), Прћија Етора Доминићија, посрбио Томо Крстов Поповић (1891), Две жене против једног човека непознатог писца, с мађарског превео Јован З. Медурић (1891), Цар Лир од В. Шекспира (III чин, итд.), превео Лаза Костић (1892). Поред тога, у „Стармалом“ је објављено осам дијалошких сцена о савременим друштвеним и политичким догађајима хумористичко-сатиричног жанра, махом непознатих аутора: Фарбл или Мушко „Фрише фире“ (1879), Излечила се (1887), Јел на правом месту подигнут споменик Вишњићу? (1887), Пућпурућ, по мађарском, Емила Јовановића (1887), Добро се свршило  од Ј. С. П. (1887), Чудни лек од Ј. С. П. (1887), Јединчево ходочашће (1887) и Немања (1887). П. је као књижар, штампар, издавач и друштвени радник био знатног угледа. За њега је већ поодавно речено да је развио „велику своју издавачку делатност о којој ће требати посебно писати, на основу података“ и да је „издавао само добре ствари и радио са Змајем, постао му скоро мецена“ (В. Стајић). Његова књижара је безмало пуне три деценије била стециште најугледнијих новосадских књижевника, културно-просветних и јавних радника, а његов гостољубиви дом свима њима у свако доба широм отворен.

ЛИТ: С. В. П(оповић), Арса Пајевић, штампар, Календар „Орао“, 1895, с. 101-102, 125-128; А. В(арађанин), Арса Пајевић, српски књижар, књижевник, родољуб и добротвор, Календар „Велики орао“, 1903, с. 57, 92-93; М. С(ави)ћ, Арса Пајевић, ЛМС, 1906, књ. 235, с. 134; В. Јовановић, Библиографија српско-хрватске драмске књижевности, Споменик Српске краљевске академије, Бгд, 1907, XLV, други разред, с. 38; Л. Томановић, Арса Пајевић, Народни глас, 1927, бр. 6, с. 87-89; В. Стајић, Новосадске биографије, IV, НСад, 1939, с. 17-22, 183; Т. Милитар, Штампарство у Војводини, НСад 1940, с. 32-33; В. Стајић, Грађа за културну историју Новог Сада, II, НСад 1951, с. 221, 346-347; М. П. Костић, Арса Пајевић и Милетић, Документи о Светозару Милетићу, НСад 1951; Д. Кириловић, Каталог Библиотеке Матице српске, II Српске књиге 1848-1880, НСад 1955; М. Лесковац и И. Јовичић, Преписка Јована Јовановића Змаја (1852-1882), НСад 1957.

Л. Д.