ЖИВАНОВИЋ Милорад – балетски играч (Кораћица, Србија, 12. V 1929 – ). Завршио је 2 разреда грађанске школе 1943. и 3 разреда индустријске школе (столарски занат) 1948. Играчку каријеру је започео 1948. у Уметничком ансамблу Централног дома ЈНА. У СНП је први пут ангажован од 1. IX 1951. до 31. VIII 1958. Од 1. IX 1958. до 31. I 1960. члан је ансамбла НК у Осијеку, где је унапређен у статус солисте 1. IX 1959. Балетском ансамблу СНП поново је припадао од 1. II 1960. до 31. VIII 1964. Током 1963. обављао је и дужност секретара Балета. Играчку каријеру је наставио у иностранству. Први пут се појавио у солистичкој улози 1953. као Ђироламо у Франчески да Римини. Сценски сналажљив, спретан и поуздан као члан колектива, налазио је место у целокупном балетском репертоару, како у ансамбл-играма, тако и у солистичким улогама претежно карактерног фаха.

УЛОГЕ: Кинез (Копелија), Кинеска игра (Лабудово језеро), Комедијант (Силвија), Гангстер (Американац у Паризу), Каваљер (На лепом плавом Дунаву), Бенволио (Ромео и Јулија), Јеленак (Паукова гозба), Визија (Демон злата).

ЛИТ: Н. Грба, „На лепом плавом Дунаву“ и „Американац у Паризу“, Дневник, 28. III 1961.

Љ. М.

ЖИВАНОВИЋ Невенка – глумица (Нови Сад, 1903 – Београд, ?. III 1990). Завршила је Вишу девојачку школу у НСаду. Члан НП у НСаду била је од 1925. до 1928, када је, заједно са мужем Миливојем Живановићем (в), прешла у Бгд. За време глумачког ангажмана у НСаду радила је и као испомоћ у администрацији.

УЛОГЕ: Перин (Микета и њена мати), Резл (Бог освете), Кројачица (Мамон).

ЛИТ: А-м, Новосадско Народно позориште, Comoedia, 1925, бр. 3, с.  26-27; А-м, Позориште, Нови Сад, 1925, бр. 7, с. 6; А-м, Српско народно позориште, Банатски гласник, Велики Бечкерек 1926, бр. 17; А-м, Mamon, Torontal 1926, бр. 100, с. 3.

В. В.

ЖИВАНОВИЋ Даница – балерина, педагог, кореограф (Бања Лука, 27. VII 1904 – Београд, 3. VI 1978). Завршила је Женску реалну гимназију у Згбу. Још као девојчица ишла је на приватне часове балета, а после матуре уписала се у Балетску школу при ХНК, коју је водила Маргарита Фроман. Играчку каријеру започела је у загребачком балетском ансамблу, а 1923. је прешла у Бгд, где је добила ангажман у Балету НП. Истовремено са обавезама у текућем балетском и оперском репертоару, 1926. је завршила трогодишњу Глумачко-балетску школу при НП, у класи Јелене Пољакове. Исте г. је добила звање солисткиње и задржала га до краја играчке каријере (1944). Као чланица београдског Балета на самом почетку његовог рада, када су превагу чинили уметници из Русије, Ж. је припадала пионирима српске балетске уметности. Развила се у солисткињу са истанчаним осећајем за стил и жанр, што се испољило у њеним интерпретацијама у балетима класичне школе односно у нијансирању извођења национално-сценских игара. Многобројни су њени наступи у дуетима, соло варијацијама и епизодним солима. Међу солистима је у балетима: Зачарана лепотица (1927), Коњић-вилењак (1929), Дон Кихот (1931), Карневал (1943). Развила је и богату концертну делатност у сарадњи са Ј. Колесниковом. Учествовала је и у извођењу светске премијере балета Пије и Пина Млакара Ђаво на селу. Сезону 1934/35. провела је у Балету Градског позоришта у Цириху, а од сезоне 1936/37. је поново била у Бгду, где је наставила свој професионални рад. Сарађивала је са дечјим позориштем „Рода“ – кореографијама за децу-глумце и децу-играче. После ослобођења прекинула је своју играчку делатност, али је још више проширила рад у оквирима своје професије као кореограф и педагог, радећи паралелно у оба домена. У периоду од 1946. до 1956. држала је приватну школу, радила с пионирима; била је наставник и кореограф у Совјетској балетској школи при Амбасади СССР-а у Бгду и у Пионирском позоришту у Панчеву; водила је класу класичног балета у Градској балетској школи; радила је и као стални кореограф у Позоришту „Бошко Буха“. Од 1956. до пензионисања, 1965, предавала је класичан балет и класичну подршку у Средњој балетској школи („Лујо Давичо“). Рад је наставила као гост кореограф у београдским позориштима. Када је у НСаду обновљен рад Опере, односно када се јавила потреба за играчким кадром у репертоару ВНП, Ж. је два пута недељно долазила и радила вежбе класичног балета са неколицином људи из разних професија и са фолклорним играчима из КУД „Светозар Марковић“ или „Ђорђе Зличић“. Другог кадра није било. У сезони 1947/48. за оперу Еро с онога свијета Јакова Готовца увежбала је игре, а по кореографији М. Фроман, у којој је и сама играла 1937. у београдском НП. За Завршно коло у III чину, за солистички пар, имала је ипак једну балерину – И. Киш, у дуету с П. Јерантом. У сезони 1948/49. била је ангажована к. г. за играчки део у опери Продана невеста. Раду је приступила с искуством које је имала као солиста у првом чину у режији и кореографији М. Фроман у НП у Бгду 1932, али и памтећи рад Ј. Пољакове и Александра Фортуната, у чијим је кореографијама играла 1923. Радећи у СНП дозволила је себи ауторски приступ кореографским решењима. У комедији-балету Грађанин-племић (по Ж. Б. Молијеру), на репертоару ВНП крајем 1949, поставила је и увежбала народне игре – шпанске, енглеске и италијанске.

ЛИТ: К. Шукуљевић-Марковић, Даница Живановић-Денић, каталог изложбе, децембар 1987 – јануар 1988; Љ. Мишић, Уметничка игра у Новом Саду од 1919. до 1950. године, I део, НСад 2009, II део, (у штампи – од 2011).

Љ. М.

ЖИВАНЧЕВ Сава – балетски играч (Вилово, 18. II 1955 – ). Завршио је гимназију са малом матуром и 3 разреда школе ученика у привреди (столарски занат). У СНП је први пут био у ангажману од 1. II 1952. до 31. I 1953, а затим од 1. IV 1956. до 31. VIII 1957, па прешао у ХНК у Сплиту. У СНП је поново био део ансамбла од 16. VIII 1960. до 15. VIII 1963, а потом је отишао у НП у Сарајеву. Играчку каријеру је наставио у иностранству (САД). Када је укључен у репертоар балетског ансамбла, поверена му је улога Тибалда у Ромеу и Јулији, коју је остварио са много карактера и темпераментно.

ЛИТ: Н. Грба, „Бахчисарајска фонтана“, Дневник, 10. V 1957.

Љ. М.

ЖИВИ ЛЕШ (Живой труп) – драма у 6 чинова (12 слика). Написао: Лав Николајевич Толстој. Прво извођење у Москви, 23. IX 1911, у нашој земљи 9. XI 1911. у ХНК Згб.

Прво извођење у НП у НСаду 6. IX 1924. Превео: Јован Максимовић. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: – рд. Р. Веснић; М. Душановић (Карењин), М. Живановић (Феђа), К. Васиљевић, К. Цветковићка, М. Хаџи-Динић, К. Сибирјакова, Д. Величковић, С. Стојчевићка, Стеван Јовановић, В. Јовановићка, Ђ. Козомора. – Изведено 6 пута.

Прво извођење у СНП 13. II 1929. у Перлезу. Архива СНП не располаже плакатом. Реконструкцијом из критика утврђено је да су у представи учествовали: А. Рашковић (Феђа), Стеван Јовановић (Карењин), Љ. Драгићка, М. Динићка, Х. Харитоновићка, Н. Динић, С. Душановић. – Изведено 3 пута.

Прво извођење у Н-Оп 7. II 1933. у Сплиту. Превео: Мартин Ловренчевић. Архива СНП не располаже плакатом. Није познат ни један учесник представе. – Изведено 3 пута.

Прво извођење у НПДбС 6. XII 1938. у Крагујевцу. Превео: др Милан Московљевић. – Рд. А. Верешчагин, сц. М. Шербан; Н. Ворни (Лиза), К. Бабић (Саша), С. Беатовић (Ана), Ђ. Козомора (Карењин), М. Филиповић (Дадиља), М. Јанићијевић (Дуњаша, Трећа Циганка), М. Томић (Феђа), Љ. Лазарева (Маша), С. Колашинац (Афремов), В. Милин (Иван), З. Чокановић (Настасја), З. Андрић (Прва Циганка), А. Милосављевић (Друга Циганка), Д. Радоњић (Четврта Циганка), Н. Радоњић (Пета Циганка), М. Радовановић (Шеста Циганка), А. Верешчагин млађи (Млади Циганин, Адвокат), Н. Смедеревац (Музичар, Судски иследник), Ф. Живојевић (Доктор), Б. Клајић (Страхов), П. Ненковић (Буткевич), М. Мирковић (Коротков), xxx (Лакеј), М. Верешчагина (Карењина), Р. Алмажановић (Абресков), П. Милосављевић (Александров), Ј. Јукић (Келнер), М. Мајић (Петушков), С. Савић (Артемјев), Д. Ненадић (Полицајац), Љ. Јурек (Лизино дете), Д. Марковић (Петрушин), Д. Симић (Служитељ), К. Колашинац (Прва дама), Р.Гојкић (Официр), С. Васиљевић (Вознесенски). – Изведено 11 пута.

Премијера у СНП 29. III 1952. у НСаду. – Рд. Ј. Ракитин, сц. В. Маренић; Н. Хет, Ј. Бјели (Лиза), М. Бањац-Јовановић (Саша), С. Тошић (Ана), М. Поповић Мавид (Карењин), М. Миладиновић (Дадиља), М. Радосављевић (Дуњаша), М. Тошић (Протасов), Д. Синовчић, М. Марцикић (Маша), Б. Глазер (Афремов), В. Милин (Доктор), О. Животић (Карењина), Љ. Иличић (Абресков), Н. Митић (Иван), Р. Комненовић (Настасја), Б. Татић (Александров), В. Животић (Вознесенски), В. Савић (Артењев), Л. Богдановић (Петушков), С. Керкез (Лизино дете), Д. Милосављевић Гула (Судски иследник), Ј. Антић (Мељников), М. Мошоринац (Деловођа), П. Вујовић (Петрушин), В. Апић (Адвокат), О. Адам (Проститутка). – Изведено 5 пута, глед. 1491.

БИБЛ: Живи леш, Сабрана дела Л. Н. Толстоја, књ. II, прев. Душанка Перовић и Никола Томичић, Бгд 1969.

ЛИТ: А-м, Живи леш, Слобода, НСад 1924, бр. 36, с. 4; А-м, Живи леш, Југословен, Велика Кикинда 1939, бр. 503, с. 3; С. Костић, Толстојев „Живи леш“, НС, 1952, бр. 41-42, с. 3.

М. М.

ЖИВКОВИЋ – глумац-волонтер; наступао је у представама СНП 1928. и 1929, када је оно гостовало у Бечкереку. Познато је да је играо улогу Фреда Гарета у комаду Оно што се зове љубав.

ЖИВКОВИЋ Васа – песник (Панчево, 31. I 1819 – Панчево, 25. VI 1891). Основну школу и два разреда гимназије завршио је у Панчеву, гимназију наставио у Сремским Карловцима и Сегедину. Права је студирао у Пешти и Пожуну (Братислави). Богословију је завршио у Вршцу. Постао је парох у Панчеву 1846, па прота 1868. и на том црквеном положају остао је до смрти. Слободоуман, од младости присталица Вукових идеја, чак је покушавао да елементе народног језика уведе у литургију. Учествовао је активно у збивањима 1848/49; његова песма Радо иде Србин у војнике била је безмало химна покрета. Песник са карактеристичним цртама раног романтизма, једноставан по изразу, иако још са траговима класицистичког и моралистичко-дидактичког песништва, знао се, пре Бранкових песама, ослонити на народну поезију. Писао је љубавне песме и патриотске буднице. Биле су веома радо читане, често коришћене за музичке нумере на сцени, захваљујући посебно Николи Ђурковићу, који их је компоновао, па су постајале и популарне песме свакодневице (Ти плавиш, зоро златна; Радуј се, млада нево). Једна његова песма била је извориште за химну милетићевског времена Ор’о кликће са висине, са мелодијом Јосифа Цеа. Засићене искреном емоционалношћу, неке Ж. песме сачувале су до данас антологијску вредност. Преводио је успешно немачке песнике, посебно Гетеа и Шилера, који су утицали и на његово оригинално песништво. Рано се определио за јавно деловање културном акцијом. На Лицеју у Пожуну био је 1839/40. протоколиста српске ђачке дружине, у Вршцу је неко време био стожер литерарног друштва „Српска слога банатска“. Када је, 1842, у Панчево дошао Н. Ђурковић, Ж. је са њим и са још неколицином угледних грађана био главни ослонац певачког друштва из којег ће, опет његовим заузимањем, 1844. проистећи дилетантска позоришна дружина, која је до 1848. дала велик број представа у Панчеву и у Бгду као „Театар код јелена“. У ђачком добу Ж. је превео Лесингову драму Емилија Галоти, али је она остала у рукопису. Превео је, такође, драму Јелва, руска сиротица Скриба, Девилнеа и Девержа, коју је СНП извело прво на гостовању у Панчеву 19. XI 1872, а затим 6. I 1873. у НСаду. Са Ј. Ђорђевићем је био у преписци око кризних, претежно материјалних проблема СНП. Пријатељевао је са сликаром Јованом Поповићем, који се стога 1856. преселио у Панчево и ту портретисао Ж. заједно са члановима његове породице.

ЛИТ: А-м, Васа Живковић и Панчевачко позориште, Позориште, НСад 1892, бр. 15;  М. Ћурчин, Песме Васе Живковића, предговор књизи Ж. песама, 1907; М. Томандл, Васа Живковић и СНП,  НС, 1954, бр. 71-72.

Б. Кв.

ЖИВКОВИЋ Владан – глумац (Београд, 15. XII 1941 – Београд, 4. I 2011). Завршио је Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Бгду 1966. Члан СНП био је од 16. VIII 1967. до 31. I 1971, када је отишао у Бгд. Остварио је и велик број филмских и телевизијских улога.

УЛОГЕ: Војник са бундом (Мајка Храброст), Мајк Хоган (Месечина за несрећне), Леон (Госпођа Бовари), Хелмут Вос (Викторија), Луис (Поглед с моста), Николето (Кавијар и сочиво), Арамис (Три мускетара).

ЛИТ: Б. Г., Две представе и два освежења, Зрењанин, 1968, бр. 799, с. 7.

В. В.

ЖИВКОВИЋ Јелена – глумица (Нови Сад, 1848 – ?). Сестра глумца Косте Живковића (в). Завршила је четири разреда главне српске школе у НСаду. Од августа 1871. до 15. III 1872. била је члан НП у Бгду. Марта 1872. понудила се СНП, у које, изгледа, није била примљена. Отишла је у Сомбор, где је 1875. завршила препарандију и постала учитељица.

В. В.

ЖИВКОВИЋ Коста – глумац (Нови Сад, 1845 – ?). Завршио је четири разреда гимназије у НСаду и препарандију у Сомбору 1864. Био је учитељ у Мокрању, Крајински округ. Члан НП у Бгду био је у сезони 1871/72. У СНП је био свега неколико месеци 1872. Сестра Јелена (в) је такође покушала да оствари глумачку каријеру.

В. В.